1. Doc. dr Svetlana Vrzić-Petronijević,specijalista ginekologije i akušerstva –perinatolog, Klinički centar Srbije: „Prevencija i rana dijagnoza poremećaja razvoja neuralne cevi ploda“

2. Prim. dr Mirjana Raičević, spec. dečje hirurgije i neurohirurgije, Univerzitetska dečja klinika, Beograd:„Defekti neuralne cevi – lečenje i prognoza“

3. Prof. dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu: „Ishranom do prevencije defekata neuralne tube“

4. Ivana Trbojević, predsednik Hidrocefalus i spina bifida asocijacije Srbije (HISBAS), viši radni terapeut, Klinika za rehabilitaciju “Dr. M. Zotović”: „Mandatorno obogaćivanje brašna folnom kiselinom u Evropi – kako ideju sprovesti u Srbiji?“

Defekti neuralne cevi (NTD) su urođeni defekti koji nastaju kao posledica neuspelog zatvaranja neuralne cevi u prvih 28 dana trudnoće i rezultiraju malformacijama kičme, lobanje i mozga. 95% slučajeva kongenitalnih malformacija pojavljuje se bez ranije porodične istorije. Istraživanja pokazuju da preko 70% trudnoća afektiranih sa defektima neuralne cevi mogu biti izbegnute postizanjem adekvatnog nivoa folana pre začeća i u sasvim ranoj fazi trudnoće. Na povećanje nivoa folana utiču: pravilna ishrana – upotreba suplemenata folne kiseline i obogaćivanje hrane folnom kiselinom. 75 zemalja fortifikuje tj. obogaćuje brašno folnom kiselinom. To se zove mandatorno obogaćivanje. Postoji i volontersko obogaćivanje pojedinih namirnica koje se nije pokazalo uspešnim. Preko 4500 trudnoća u Evropi je afektirano sa NTD.

Sledeći standarde Svetske zdravstvene organizacije (WHO) svaka žena bi trebalo da unese 0,4 mg folana (vitamin B9) najmanje dva meseca pre začeća i u prvih 12 nedelja trudnoće u cilju smanjenja rizika od NTD-a, te je zbog toga u velikom broju zemalja preporuka da sve ženske osobe u fertilnom periodu uzimaju suplement folne kiseline, a najbolje ishranom namirnicama koje su fortifikovane. Mandatorno obogaćivanje se još uvek ne sprovodi u Srbiji.

 

O Bioetičkom društvu Srbije
Početkom aprila 2008. godine, sa sedištem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, osnovano je Bioetičko društvo Srbije. Cilj Društva je prevashodno da podstiče i razvija bioetiku, bioetičku edukaciju i bioetička istraživanja. (…) Osnivači Bioetičkog društva Srbije su brojni istraživači i eksperti iz prirodnonaučnih, društvenonaučnih i humanističkih disciplina, čija su intelektualna interesovanja poslednjih godina fokusirana na najrazličitije segmente bioetike – veoma popularnog intelektualnog projekta koji u sebe uključuje velik broj disciplina, a u cilju uspostavljanja jednog novog teorijskog i praktičnog tretiranja biosa, to jest celokupnog sveta života. Osim što je osnivanjem Bioetičkog društva Srbije započelo formiranje svojevrsne bioetičke arene Srbije, na ovaj način se otvara i mogućnost buduće saradnje i “umrežavanja” novoosnovanog Društva sa brojnim sličnim regionalnim organizacijama u cilju teorijskog i praktičnog angažmana na bioetičkom (re)konstruisanju čoveka i njegovog sveta.
Podatke o Bioetičkom društvu Srbije možete naći na sajtu: http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023

Bioetika (iz Vikipedije, slobodne encikopedije)
Bioetika je poznata i kao biomedicinska etika. U pitanju je analiza i studija pravnih, moralnih, socijalnih i etničkih razmatranja koja uključuju i biološke i medicinske nauke. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetski inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih  tretmana, samoubistvo i prava pacijenta.