Najstarija književna dela su bili dramski komadi, tekstovi pisani za izvođenje na pozirnici pred publikom, a možda i uz učešće publike. Mnoga od njih su imala ne samo epski, već i duboko egzistencijalni i religijski karakter. I dok je Ep o Gilgamešu duboka lična priča o životnoj pozornici na kojoj se susreći bogovi, polubogovi i ljudi u traganju za besmrtnošću i smislom života, Enuma Eliš je epska priča o božanskoj pobedi nad praiskonskim beživotnim haosom, priča koja je verovatno imala scenski izraz u proslavljanju starovavilonskog praznika Nove godine, proslavljanju u kojem su kao u kosmičkoj drami učestvovali car, sveštenstvo, ali i građani Vavilona. Ovaj model usvaja i biblijski Izrail, što je prepoznatljivo u makar nekim od psalama. Posredstvom biblijskog, a kasnije i grčkog predanja dinamičan odnos religijskog i dramskog iskustva prožima hrišćansko iskustvo, pre svega Liturgiju.

Koje drame i religije? Čega je „pred-stava“ Liturgija? Na koji način životna drama utiče na oblikovanje religijskog iskaza i obratno, kako religijski iskaz utiče na dramatične trenutke života?

O CIKLUSU TRIBINA RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI

Nakon nekoliko uspešnih ciklusa tribina koje je Dom omladine Beograda realizovao u saradnji sa Biblijskim kulturnim centrom, a u okviru kojih smo se iz različitih uglova i vidovima međusobnog prožimanja, bavili temamama religije, civilizacije, kulture i istorij, tokom 2025. godine nastavljamo sa razmatranjem ovih oblasti. Kroz ciklus tribima “Religija i kultura u istoriji i (post)moderni” postavljamo šira pitanja: šta znači živeti u vremenu kada se kultura i religija dovode u pitanje, kada se tradicionalne vrednosti preispituju, a novi izazovi zahtevaju sveže odgovore? Možemo li iz iskustava prošlosti izvlačiti smernice za budućnost, i na koji način istorijske ideje mogu da inspirišu rešenja za savremene dileme? Savremeni svet karakteriše prefiks post-, tako da živimo u post-hrišćanskom svetu, post-(post) modernom dobu, a možda i post-kulturnom. I kultura i religija se suočavaju sa brojnim, često i zajedničkim izazovima sveta u kojem su se dugo podrazumevale, ali koji ih sve više doživljava kao suvišne ili čak strane faktore. Da li istorijsko iskustvo može da nam pomogne da u postmodernom svetu nađemo obrazac koji će religiji i kulturi obezbediti mesto i mogući uticaj?