Oko 100 sati video materijala postavi se na You Tube svakog minuta. Više od pet miliona poruka ostavimo na Tviteru za 24 časa. Jedan prosečni korisnik Fejsbuka provede 15 sati i 33 minuta mesečno na ovoj mreži.

Suštinski, priča o društvenim mrežama je priča o ljudima i njihovoj težnji da kreiraju svoj medijski prostor, promovišu vrednosti koje su njima važne i animiraju javnost koju smatraju relevantnom. To je priča o komunikaciji – biranju poruke, definisanju i redefinisanju, odmeravanju i analiziranju pre nego što ih „postuju“ ili postave na nekoj društvenoj mreži, a potom (u iščekivanju povratne informacije) osluškivanju koliko ljudi ih je čulo, da li ih je na pravi način razumelo, imaju li neko pitanje, savet, sugestiju… Sve to isto rade i kompanije, brendovi i organizacije – koriste društvene mreže, ali ne samo da bi saopštili i rekli ono što je njima važno, već da bi u interakciji sa ljudima otkrili šta je stvarno važno. Ne postoji oblast na koju se društveni mediji ne mogu primeniti – od marketinga, preko odnosa s javnošću, brendiranja, promocije, upravljanje reputacijom na Internetu, komunikacijama, politici, ličnom brendingu i promociji.

Asinhrona komunikacija za mnoge ljude danas je osnovni način razgovora. Razmena poruka preko digitalnih medija, uz svesno saznanje da odgovor može kasniti nekoliko sati, pa i nekoliko dana, bacila je sve druge forme komunikacije u drugi plan. Mejl, sms, poruke preko mreža kao što je „Fejsbuk“, ili „Viber“ – sve su to mediji koji omogućavaju asinhronu komunikaciju. Najčešći razlog zbog kojeg ljudi biraju ovakvu formu komunikacije je upravo to što ne moraju da odgovore odmah. Ljudi ovo koriste u raznim situacijama. Ukoliko se radi o nekoj neprijatnoj temi, mogu da smišljaju diplomatski odgovor. Ukoliko se radi o stručnom razgovoru, mogu da odu na „Gugl“ da saznaju nešto o navedenoj temi kako bi ispao pametniji. Ako se dešava flert između dvoje ljudi, opet, svako od njih može dobro da razmisli o sledećoj rečenici. Kada se uporedi sa ovakvom komunikacijom, razgovor telefonom je postao previše naporan, jer ga je teško prekinuti. Zato ljudi pribegavaju digitalnim porukama.

 

Digitalna komunikacija je donela i određenu dozu neozbiljnosti. Kada se ljudi dogovore nešto „preko poruka“, to shvataju previše olako. Sada, ljudi znaju da uvek imaju sa sobom mobilne telefone, i uvek mogu da pomere ili čak otkažu to viđanje. Ova neozbiljnost koju donosi asinhrona komunikacija proteže se i na romantične odnose. Ranije su ljudi flertovali sa jednom osobom u jednom trenutku, i taj flert bi se eventualno pretvorio u nešto više. Sada, razmenjuju ove asinhrone poruke tokom celog dana sa više osoba, što dovodi do niza besmislenih, površnih odnosa i rasplinjavanja energije, bez ikakve šanse da se ta sporadična razmena poruka pretvori u nešto ozbiljnije.

Introvertne osobe imaju najviše koristi od ovog novog načina komunikacije. Svet je oduvek favorizovao eksrovertne ljude i one koji se dobro snalaze u razgovoru licem u lice, nepravedno zapostavljajući sve koji bi imali šta pametno da kažu kada ne bi bili stidljivi. Sada, sa ovakvim načinom komunikacije, introvertni ljudi konačno mogu da pokažu svoje potencijale.

 

Knjiga „Komunikologija“ Vilema Flusera u izdanju Fakulteta za medije i komunikacije sastoji se iz dve serije predavanja održanih u Francuskoj 70-godina. U njenom fokusu su dijalog i diskurs, odnos tekstova i slika kao i inicijalni koncept tehničkih slika i tehničke imaginacije. Na početku 21. veka Fluserove ideje o arhiviranju, čuvanju i distribuciji informacija i one o sećanju, komunikaciji i dijalogu postaju nezaobilazne za sve one koji se bave digitalnom kulturom, antropologijom i arheologijom medija i digitalnom humanistikom.

 

Biografije učesnika:

 

Kristina Brajović Car, docentkinja na studijskim programima psihologije, komunikacije i novinarstva, na Fakultetu za medije i komunikacije, Singidunum Univerzitet u Beogradu. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2005. godine. Specijalizirala psihoterapiju u okviru modaliteta Transakciona analiza. Sertifikovani transakcioni analitičar od 2009. Završila specijalizaciju za sistemsko porodično savetovanje kao sistemski praktičar (AST sertifikat). Istraživač je u oblasti interpersonalne dinamike i psihologije individualnih razlika. Učestvuje u radu istraživačkog komiteta Evropske asocijacije za Transakcionu analizu (EATA). Magistrirala komunikologiju 2007. godine na FMK (Univerzitet Singidunum). Doktorirala psihologiju 2014. na studijskom programu Taos Instituta (USA) i Tilburg Univerziteta iz Holandije. Sa klijentima radi u okviru opšte bolnice Bel Medic (područje zdravstvene psihologije) i u privatnoj praksi kao psihoterapeut i porodični/partnerski savetnik.

 

Danica Čigoja Piper, master komunikologije i studentkinja doktorskih studija medija i kulture. Asistentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.  Autorka je brojnih akademskih radova iz oblasti studija medija. Oblasti naučnog interesovanja: novi mediji, medijska etika, analiza medijskih sadržaja, psihologija medija.

 

Luka Bešlagić, osnovne studije završio je na Fakultetu za medije i komunikacije (Univerzitet Singidunum u Beogradu), gde je stekao i zvanje mastera komunikologije. Bavi se interdisciplinarnim teorijama umetnosti, kulture i medija, sa posebnim osvrtom na probleme teoretizacije tekstualne produkcije i eksperimentalnih književnih praksi. Autor je nekoliko članaka i tekstova objavljenih u časopisima ProFemina, AM: Journal of Art and Media Studies, Srpska politička misao. Objavio je teorijsko-prozni poližanrovski tekst Dva govora romana (Utopia, Beograd, 2012). Radi kao asistent na Fakultetu za medije i komunikacije i završava doktorske studije disertacijom o eksperimentalnoj tekstualnoj produkciji.