Posredujući mišljenje Fukoa, Hane Arent, Deride, Karla Smita, Hajdegera, Agambena, Liotara, Deleza…ali i Aristotela, Hobsa ili Marksa on se bavi dinamikom moći u Evropi, zalažući se za kritičko čitanje njenih istorijskih modaliteta u svetlu današnje konstelacije.
Istražujući vidove moći u horizontu liberalizma i njegove istorije, Lošonc se bavi i nekim nemišljenim ali bitnim toposima moderne kulture od savesti, tajne kao društvenog fenomena, odnosa prijatelj neprijatelj, mržnje, dara… kao i aktuelnim problematizacijama biomoći, populizma i  suvereniteta. U knjizi “Moć kao društveni događaj” (2009) nastavlja svoje istraživanje fenomena moći iz predhodne knjige “Suverenitet, moć kriza” (2004.) i tako Lošonc  na sugestivan i ubedljiv način zaokružuje kompleks suštinskih pitanja o političkim dimenzijama aktuelnog sveta…

Ciklus: SAVREMENI SRPSKI FILOZOFI

U vremenima sveopšte krize i pomankanja novaca za nauku i umetnost, filozofija kao naučna disciplina u našoj zemlji naizgled stagnira. Da li je to baš tako, postoje li nova značajna imena u ovom domenu, postoje li nove ideje, koliko se kontekst rada i ocenjivanja istog promenio u poslednjoj deceniji, koje su to teme kojima se bave naši filozofi, kako naša filozofska misao stoji kada se uporedi sa onom u regionu – na sva ta pitanja pokušaćemo da odgovorimo u ciklusu tribina koji bi imao za cilj da srpskoj javnosti predstavi nova, i da ih podseti na neka poznata imena ove važne naučne discipline. U ovom ciklusu naši najznačajniji savremeni filozofi imaće javnu priliku da izlože svoju filozofsku poziciju i osnovna uverenja.