Drugo rediteljsko ostvarenje Aleksa Garlanda bilo je željno iščekivano. Ne samo zbog sjajnog debitantskog ostvarenja “Ex Machina”, već i zbog književnog predloška, dela cenjenog Džefa Vandermera. Produkciju su pratili problemi, da bi posle dodatnog snimanja i probnih projekcija film ostao na ograničenoj bioskopskoj distribuciji u Severnoj Americi, dok je u Evropi otišao pravo na Netfliks.

Kritika je uglavnom hvalila film, a publika uglavnom – jok. Koliko je film uspeo u svojoj nameri i šta mu je namera uopšte bila? Da li se na ovo sveo filozofski, introspektivni, psihološki film danas? Da li je predložak dobro iskorišćen? Probaćemo da odgovorimo na sva ova pitanja, ali i mnoga druga. Dođite da razgovaramo o “Anajalejšnu”.