Radni sto #26: Ko/šta oblikuje tekstilnu i modnu industriju u Srbiji?

Ciklus tribina: Participativna demokratija

Centar za politike emancipacije vas poziva da prisustvujete 26. po redu Radnom stolu u okviru programa Participativna demokratija koji realizujemo u saradnji sa Domom omladine Beograda.

Učestvuju:
Nenad Radujević, Fashion Studio CLICK / Belgrade Fashion Week,
Bojana Tamindžija i Stefan Aleksić, Clean Clothes Campaign Srbija.

Razgovor će voditi Dunja Jovanović i Marija Radaković.

Tekstilna industrija u Srbiji nekad je zapošljavala oko 250 000 radnica i radnika. Tokom procesa privatizacije većina fabrika je prestala da postoji, a ono što je zamenilo zaokruženu tekstilnu privrednu granu je lon (lohn) proivodnja za velike modne marke u znatno manjim pogonima i sa neizvesnim rokom trajanja. Istraživanje koje je tokom 2017. godine sprovela organizacija Clean Clothes Campaign pokazalo je da je kršenje radnih prava u ovim fabrikama pravilo, a ne izuzetak; da radnice i radnici rade za plate koje su najčešće na nivou minimalne zarade i da je sindikalna organizovanost na jako niskom nivou.

Pored ugovaračkih i podugovaračkih poslova, pojedine strane kompanije su uz pomoć državnih subvencija otvorile i svoje direktne pogone u Srbiji, međutim ostaje otvoreno pitanje šta je sa domaćim brendovima? Na koji način njih tretira država? Koje su mogućnosti plasmana proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i da li se radni uslovi i zarade razlikuju kad govorimo o pogonima koji proizvode isključivo za domaće brendove? Pokušaćemo da odgovorimo i na pitanje kako se globalizacija proizvodnje odevnih predmeta i obuće odrazila na autonomne dizajnerske inicijative koje ne podrazumevaju masovnu produkciju?

FOTO: CCC/ Yevgenia Belorusets

Komentari