U decembru 2018. obeležili smo pet godina postojanja, a u međuvremenu je klub postao platforma za samostalne studentske aktivnosti i istraživanja, prostor za neformalno (ali nipošto nevažno) obrazovanje i bavljenje onim oblastima proučavanja koje nisu obuhvaćene fakultetskim kurikulumom, ali i inicijativa koja nam omogućava da budemo učesnici u javnom životu i tim putem ispitujemo položaj književnosti i kulture u savremenom društvu. U organizaciji kluba su, osim brojnih predavanja i ciklusa tribina, održane i dve regionalne studentske konferencije, „Savremena komparatistika u regionu: (re)kontekstualizacija“ (april 2014) i „Književnost i umetnost u Jugoslaviji: (dis)kontinuiteti (1918 – 1992)“ (april 2016, u saradnji sa Klubom studenata istorije umetnosti), kao i dva seminara – „Šta je ideologija?“ (proleće 2016) i „Kritička škola kapitalizma“ (2017, u saradnji sa Gerusijom). Odnedavno vodimo i radijsku emisiju Slušaonica 128 na (online) RadioAparatu.

„Ulaznica“ je zrenjaninski časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, koji se objavljuje u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“. Prvi broj izašao je 1967. godine, a prvi urednik časopisa bio je profesor i književnik Luka Hajduković. Otada, časopis je uspeo ne samo da opstane, već i da se profiliše kao jedna od značajnijih publikacija u regionu. Inicijalno zamišljena kao avangardni časopis, „Ulaznica“ je predstavljala radove zrenjaninskih likovnih, književnih, pozorišnih i muzičkih umetnika. Stih odabran kao moto – „Mrtvi ne mogu unutra – život je ulaznica“, pesnika i novinara Brane Petrovića – sugeriše da su smernice uređivačke politike od nastanka časopisa do danas bile borba protiv okoštalosti i učmalosti na planu kulture i artikulacija novih umetničkih senzibiliteta. „Ulaznica“ prati tokove savremene književnosti u svim njenim žanrovskim varijantama, posebno promovišući mlade autore. Časopis nastoji da prati savremene trendove na planu kulturne teorije, kao i da ostvari dobru regionalnu saradnju. Do sada je objavljeno 252 broja.

Temat naslovljen „Mehanizmi marginalizacije“ ima za cilj da na nekoliko odabranih primera pokaže kako u književnosti i kulturi funkcionišu mehanizmi zanemarivanja, bilo autora/ki i njihovih dela, bilo tema, žanrova, umetničkih pokreta i slično te da ispita ko o tome odlučuje, s koje pozicije i na osnovu kojih kriterijuma (estetskih, ideoloških ili dr.). Drugim rečima, temat se bavi načelnim pitanjem zbog čega određena dela i autori/ke predstavljaju vredan i legitiman predmet (akademskog) proučavanja, dok su drugi (p)ostali skrajnuti, nevidljivi i marginalizovani. Pritom, perspektiva ovih radova je dvostruka: većina tekstova posvećena je tumačenjima upravo nekih marginalizovanih fenomena i osvetljava uzroke i razloge te marginalizacije, dok jedan članak polazi iz suprotne pozicije i sagledava zašto je jedan specifičan žanr gotovo uvek poželjan i prisutan. Naravno, reč je o istim mehanizmima, ali iz različitih vizura vidljivi su različti smerovi njihovog delovanja. Temat, uostalom, počiva na principu koji je Slavoj Žižek jednim svojim naslovom sažeo kao „looking awry“: gledanje iskosa, iz izmeštene, pomerene, iskrivljene, pa čak i naopake tačke gledišta, uzdrmava ustaljene dojmove te donosi izoštreniji i sveobuhvatniji uvid. Prema tome, cilj je svih ovih radova da svojim „iskošenim pogledom“ problematizuju neke navodne samorazumljivosti iz sfera književnosti, kulture i društva i ukažu na načine na koji se takve predstave uspostavljaju i održavaju, kao i na njihove (pogubne) posledice.