O knjizi iz Uvoda autora:
Ova knjiga za svoju osnovu ima analizu dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova zaplenjenih od strane saveznika nakon završetka Drugog svetskog rata, koji se odnose na političku i ekonomsku saradnju Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza (1939 1941). Sasvim razumljivo da je svetska javnost bila zainteresovana za sve nemačke dokumente (depeše, beleške, službena pisma, saopštenja, diplomatske note i memorandume i sl.). Mnogi od njih su bili i od neposrednog pravnog značaja na suđenju nacistima na Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 1946. godine. Iz ovih dokumenata, kao što će se čitalac uveriti, vidljiva je i nesumnjiva neiskrenost obeju strana u pogledu ispunjavanja određenih obaveza iz postignutih sporazuma. Ti sporazumi uključiv i Pakt o nenapadanju, plod su onoga što se u politici zove „zaštita sopstvenih vitalnih interesa“. Dok se ti interesi nisu međusobno zasecali, saradnja na političkom i privrednom planu je išla skladno; čim su interesi došli u međusobni sukob, odnosi su postajali sve hladniji, da bi se naposletku prevorili u oružani sukob. Stoga, ključni stav da je Hitler paktom sa SSSR-om želeo da se obezbedi sa Istoka u slučaju da mu zapadne sile objave rat nakon njegove agresije na Poljsku, a da je Staljin paktom sa Nemačkom želeo da dobije na vremenu i vojnički se bolje spremi za rat sa Nemačkom koji je po svim tadašnjim političkim parametrima pre ili kasnije bio neminovan, dakako ostaje istorijski validan. Ali uprkos različitim motivima dveju strana, pa i pomenutom neiskrenošću njihovih odnosa, ovi dokumenti u priličnoj meri pokazuju kako su ove dve sile olako delile interesne sfere prelazeći preko prava malih zemalja na opstanak. Ni eventualno, u bližoj ili daljoj budućnosti, objavljeni ruski dokumenti, ubeđeni smo, ne bi mogli da negiraju ove činjenice. Ovi nemački, pak, pokazuju imperijalnu prirodu ne samo Hitlerove Nemačke nego i Staljinovog SSSR-a. Tačnije, oni razobličavaju spoljnu politiku SSSR-a o kojoj se decenijama stvarala slika kao principijelnoj miroljubivoj zemlji. Iz dokumenata jasno se sagledava činjenica da je osvajanje tuđih teritorija bilo od Staljina prihvaćeno kao sasvim prirodna stvar, kao nešto što proizlazi iz same nužnosti postojanja jedne velike sile kao što je SSSR.

O učesnicima:

dr Nenad Petrović je naučni savetnik u Institutu za strategijska istraživanja u Beogradu, pisac više istorijskih studija. Bavi se uglavnom istorijom druge polovine XX veka.

dr Aleksandar Sekulović, nekadašnji jugoslovenski diplomata u Italiji i Rumuniji, pravnik i politikolog, trenutno potpredsednik Saveza antifašista Srbije

Ivan Srdanović, publicista i pisac,autor je više romana i pripovetki kao i analitičkih tekstova u raznim politikološkim časopisima.

mr Zlatoje Martinov, istoričar i publicist, autor više kniga iz ovih oblasti, posebno izučava konekciju istorijskog fašizma i nacionalsocijalizma sa današnjim rastom ekstremne desnice u Evropi i svetu.