Naš poznati reditelj Želimir Žilnik, govoreći o filmu Duga resa, rekao je da je to prvi i poslednji film o resama pre nego što čovečanstva ne nestane. Međutim, prvi  film o resama, Deerskin Kventina Dipijea nastao je zapravo 2019, kao francuska horor komedija sa elementima vesterna. U njemu glavni junak nabavlja jaknu od jelenske kože sa resama, najlepšu na svetu.

Ipak, dokumentarni film o resama nastaje 2022. i u njemu Mica S, žena iz predgrađa, ukrašavajući resama tegle zimnice, dolazi do pronalaska koji će joj promeniti život i život mnogih do kojih doputuju njene navlakvake. Istovremeno, u drugim kućama, rese domaćinima i domaćicama zadaju nove nevolje. Kako da ih se otresu?

Uz predavanje, specijalni gosti večeri biće glavna junakinja dokumentarnog filma Duga resa, kao i reditelj Dragan Protić Prota iz grupe Škart. Oni će nam, uz inserte, pričati o svom doživljaju rada na filmu. Posetioci će imati priliku da saznaju sve o razlici između antropomorfizma i personifikacije, upoznaju robota čiji je jedini zadatak da češlja rese na tepihu i učestvuju u jedinstvenoj nagradnoj igri.

„Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ne propustite film Duga Resa.” (Vladimir Šojat)

O SERIJI PREDAVANJA U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

Dom omladine Beograda je u februaru 2024 pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina, a sada doživljava unutrašnju transformaciju, kroz aktivnosti autora koji istražuju granice dokumentarnog izraza: medijske, tehnološke, moralne, žanrovske, ali i granice između fikcije i stvarnosti, objekta i subjekta. Problematika društva spektakla (Society of Spectacle) koju tako tačno poentira 1967. francuski filozof i filmski autor Gi Debor, i danas je aktuelna, možda i više nego što je to bio slučaj pre 50 godina. Prateći ove tendencije pokušavamo da motivišemo mlade sadašnje i buduće aktere digitalnog sveta slika da sa radoznalošću gledaju i istražuju svet oko sebe, a možda i da pokušaju da ga promene.

Spektakl nije zbirka slika, već društveni odnos među ljudima, posredovan slikama. (Gi Debor)

 

O PREDAVAČU

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru  producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika(artist films). Dobitnik je više nagrada  uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (New York, USA), Centre Georges Pompidou (Pariz, Francuska), ICA (San Francisco, USA), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Wroclaw, Poljska), Steirische Herbst (Graz, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Paris) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.