Kada se zainteresujemo za neprevaziđene lepote nuklearne eksplozije (Atomic Cafe, 1982), razlog zbog čega je soba 217 postala 237 u filmu “Isijavanje” Stenli Kjubrika (Room 237, 2012) i da li zapravo živimo u simulaciji (Glitch in Matrix, 2021) dospevamo i do nepouzdanog pripovedača u dokumentranom filmu.

U dokumentarnom filmu tehnika pripovedanja je prisutna decenijama, počevši od filmova koji portretišu likove sa različitim problemima u artikulaciji i izrazu sadržaja, do onih putem kojih  autori pokušavanju da manipulišu publikom.

U savremenom dokumentarnom filmu, lična perspektiva je neizbežna. Kakve zamke to donosi sa sobom? Suština nije u tome da li ćemo i kome zaista poverovati, već i u  nenadmašnoj poetičnosti subjektivnog viđenja sveta.

Čovek je najmanje svoj kad govori u svoje ime. Dajte mu masku i reći će vam istinu. (Oskar Vajld)

Kroz pregršt duhovitih primera iz dokumentarnih filmova iz poslednje dve decenije, uz fokus na Benksijev čuveni „Exit Through the Gift Shop“ (Izlaz kroz prodavnicu suvenira, 2010), pokušaćemo da otkrijemo šta se sve krije iza nepouzdanog pripovedača u dokumentarnom filmu, i u kojim sve pravcima narator može odvesti publiku, koja se lako predaje svakoj novoj priči.

 

O SERIJI PREDAVANJA U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

Dom omladine Beograda je u februaru 2024. pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina, a sada doživljava unutrašnju transformaciju, kroz aktivnosti autora koji istražuju granice dokumentarnog izraza: medijske, tehnološke, moralne, žanrovske, ali i granice između fikcije i stvarnosti, objekta i subjekta. Problematika društva spektakla (Society of Spectacle) koju tako tačno poentira 1967. francuski filozof i filmski autor Gi Debor, i danas je aktuelna, možda i više nego što je to bio slučaj pre 50 godina. Prateći ove tendencije pokušavamo da motivišemo mlade sadašnje i buduće aktere digitalnog sveta slika da sa radoznalošću gledaju i istražuju svet oko sebe, a možda i da pokušaju da ga promene.

Spektakl nije zbirka slika, već društveni odnos među ljudima, posredovan slikama. (Gi Debor)

 

 

O PREDAVAČU

 

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru  producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika(artist films). Dobitnik je više nagrada  uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (New York, USA), Centre Georges Pompidou (Paris, Francuska), ICA (San Francisco, USA), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Wroclaw, Poljska), Steirische Herbst (Graz, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Paris) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.