Festival Mirëdita, dobar dan!
05. i 08. juna 2015. - DOB
U Beogradu će se od 4-8 juna održati drugi po redu festival „Mirëdita, dobar dan.
Program se održava u Domu Sindikata, Domu omladine Beograda, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Ustanovi kulture Vuk, Medija Centru Beograd, Paviljonu Cvijeta Zuzorić.
Program u Domu omladine Beograda
Tribinska sala – petak, 5. jun
11:00 – 13:00
Dekonstrukcija zajedničke prošlosti:
Nestali i normalizacija odnosa
Više od 1650 osoba, od završetka kosovskog rata još uvek nije pronađeno. Pitanje nestalih osoba ostaje jedna od glavnih briga naših društava koja žele stvoriti stalni mir između Kosova i Srbije. Nažalost, naši političari još uvek nemaju hrabrosti da se adekvatno pozabave ovim pitanjem, ključnim za normalizaciju odnosa dvaju društava. Kroz festival, naglašavamo neophodnost neposredne intervencije i transparentnog pristupa rešavanju pitanja nestalih, te istovremeno zagovaramo važnost suočavanja sa prošlošću, kao preduslovom za dugotrajan mir.
Panelisti:
• Fahrije Hoti – Udruženje građana Majke Kruše
• Nora Ahmetaj – Izvršna direktorka Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje (QHDP)
• Nataša Kandić, Koalicija za REKOM
• Sunčica Antić, predstavnica porodica žrtava
• Olivera Budimir, predstavnica porodica žrtava
Klub Doma omladine Beograda – ponedeljak, 8.jun
12.00 – 13.30
Promocija knjige “Milijarder” Vetona Surroia
U okviru festivala Mirdita, dobar dan! održava se promocija novog romana Vetona Surroia “Milijarder”, u saradnji sa izdavačkom kućom Samizdat.
O autoru: Veton Surroi (1961, Priština) je novinar, publicista i pisac.Tokom devedesetih je bio istaknuta ličnost civilnog društva na Kosovu. Utemeljitelj je najvećeg dnevnog lista na Albanskom, KOHA Ditore i nezavisne televizije KTV. Isto tako je bio jedan od političkih lidera Albanaca na Kosovu i kao takav učestvovao u mirovnim pregovorima u Rambujeu (1999) i pregovorima o statusu Kosova u Beču (2005-2007).
O romanu: “Milijarder”, roman Vetona Surroia predstavlja jedan dan u hiperinflaciji devedesetih, koji služi kao presek jednog dela urbanog kosovskog društva, njenog albanskog dela, i načina na koji doživljava represiju Miloševićevog režima, snaleženje proživljavanja i suočavanje sa ličnim nedoumicama o daljem životu na Kosovu…