Neke od tih praksi imaju dugu istoriju, kao što je praksa abortusa, na primer, koja je danas usavršena, a mnoge druge su nastale i nastaće napredovanjem u modernoj medicini i biologiji. Na primer, otkrića u genetici omogućila su da se vrši genetička dijagnoza embriona pre implementacije, da bi se utvrdile određene karakteristike fetusa kao što je, na primer, pol ili da bi utvrdilo postojanje određenih nepravilnosti na genetičkom materijalu koje bi uzrokovale oboljenja kod budućeg deteta. Ovakva saznanja omogućavaju roditeljima da izaberu svoje dete. Medicina pruža razne lekove za poboljšanje ljudskih kognitivnih i fizičkih sposobnosti, a unapređenje čoveka moći će da se vrši i genetičkim intervencijama. Skup vrednosti koje stoje u vezi sa ovakvim, a i drugim čovekovim praksama su dobročinstvo, pravednost, ravnopravnost, ličnost i autonomija, jednakost i ostale. Te vrednosti po pravilu treba poštovati u svakoj sferi ljudskog života, pa i u sferi medicinskih i bioloških istraživanja i terapija. U odnosu na te vrednosti otvaraju se problemi zaštite prava pojedinaca koji koriste bio-medicinske usluge, problemi dostupnosti i jednake raspodele tih usluga, problemi narušavanja korisnikove autonomije i nepravednog tretmana i mnogi. Bioetika treba da ukaže na te probleme i na moguća rešenja.