Predavanja se simultano prevode!

 

U ponedeljak, 6. maja, u sklopu ciklusa Zaglavljeni na periferiji: analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa predavanja će održati Goran Musić, ekonomista, istoričar i doktorant Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, i Michael A. Lebowitz, profesor emeritus ekonomije na Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi i jedan od najznačajnijih marksističkih teoretičara današnjice.

 

„Realni socijalizam“ predstavlja označitelj za istorijski period koji je obeležen brojnim kontradikcijama. Socijalistička revolucija je većini stanovništva donela progres u pogledu modernizacije privrede i unapređenja životnog standarda. Međutim, za mnoge ovaj period predstavlja i doba u kome nije postojalo „dovoljno demokratije i ljudskih sloboda“.

 

Michael A. Lebowitz će u svom predavanju pokušati da odgovori na pitanje šta je zapravo „realni socijalizam“. Kakva je bila priroda tog sistema i koje tendencije i kontradikcije su bile karakteristične za ovaj tip društva? Kakva je bila uloga „avangardnih proizvodnih odnosa“ i koji su bili njihovi učinci na razvoj jugoslovenskog socijalizma? Šta je omogućilo ovim društvima da načine ogroman razvoj u mnogim sferama, kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje, a šta ih je sprečilo da odu i dalje od toga? Kakve pouke možemo izvući iz iskustava koja nam nudi ovaj period istorije i da li ona mogu da posluže u izgradnji alternative postojećem kapitalističkom sistemu?

 

Goran Musić će se u svom predavanju fokusirati na poslednje godine jugoslovenskog socijalističkog perioda i pokušaće da pruži jedan drugačiji pogled na period koji je umnogome odredio i naše živote danas. Kakve su ekonomske kontradikcije potresale poslednju deceniju postojanja SFRJ? Šta je radnička klasa zahtevala svojim mobilizacijama? Koja je tada bila uloga međunarodnih faktora i kakvi su bili ideološki odgovori domaćih vladajućih slojeva?

 

Ova dva predavanja biće ujedno i poslednja u prolećnom delu ciklusa Zaglavljeni na periferiji: analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa. Uskoro ćemo vas obavestiti o jesenjim dešavanjima.

 

BIOGRAFIJE:

Goran Musić je ekonomista, istoričar i dugogodišnji aktivista u studentskim i radničkim inicijativama. Trenutno na doktorskim studijama istorije u Italiji (Evropski univerzitetski institut u Firenci) gde istražuje štrajkački pokret u poznom jugoslovenskom socijalizmu.

 

Michael A. Lebowitz je prof. emeritus ekonomije, na Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi. Njegova poslednja knjiga, Contradictions of ‘Real Socialism’: the Conductor and the Conducted, objavljena je prošle godine od strane Monthly Review Press. Među ranijim knjigama su: Beyond Capital: Marx’s Political Economy of the Working Class (2003), Build it Now: Socialism for the Twenty-first Century (2006), Following Marx: Method, Critique and Crisis (2009) i The Socialist Alternative: Real Human Development (2010). Između 2004. i 2010. godine radio je u Venecueli kao savetnik i direktor programa Transformativna praksa i ljudski razvoj pri Internacionalnom centru Miranda u Karakasu.

 

O ciklusu ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI:

Nakon sloma državnog socijalizma, balkanski region biva zahvaćen agresivnim procesima neoliberalne transformacije. Njihovo napredovanje, pre svega u vidu privatizacije privrede, deregulacije tržišta i komodifikacije svih vrsta dobara, dovelo je do drastične polarizacije društva. Pod izgovorom „stvaranja bolje poslovne klime“, „dobijanja povoljnih kreditnih aranžmana“ i „privlačenja stranih investivija“ kao jedinih načina za podsticanje privredne aktivnosti i ostvarivanje ekonomskog razvoja, političko-ekonomska moć koncentriše se u rukama vladajuće manjine.

Ovi procesi su krajem prve i početkom druge decenije XX veka dodatno pojačani krizom akumulacije kapitala i oštrim merama državne štednje, koji se kao odgovor na nju sprovode u većem delu sveta. Spirala ekonomske krize prešla je put od američkog finansijskog sektora, preko dužničke krize zemalja evropske periferije i krize čitave evro zone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija.

 

Takozvane tranzicione procese u Istočnoj Evropi napokon treba nazvati pravim imenom – procesima periferizacije. U suštini, tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno već stigla: na mesto (polu)periferije svetskog kapitalističkog sistema. Iako u lokalnom javnom govoru i dalje dominira ideja o mogućnostima za „pošteni kapitalizam“ – navodno smo se zagubili negde na putu ka njemu – istina je da kapitalizam na periferiji ni ne može da izgleda drugačije od ovoga u čemu trenutno jesmo: zaglavljeni u odnosima sveopšte zavisnosti spram zemalja kapitalističkog centra.

Problem aktuelnih procesa neće biti razrešen bez radikalnog preispitivanja samih osnova postojećeg sistema. Tek kada razumemo poziciju u kojoj se nalazimo možemo predložiti konkretne alternativne programe drugačijeg razvoja društva: onog u kojem će osnovne društvene aktivnosti biti usmerene na zadovoljavanje potreba ljudi, a ne kapitala.

toga će program Zaglavljeni na periferiji imati za cilj analizu procesa kapitalističke restauracije koji su proizveli periferizaciju privreda i društava istočnoevropskih postsocijalističkih zemalja. Kroz seriju predavanja i razgovora na kojima će gostovati veliki broj aktuelnih domaćih i međunarodnih predavača i predavačica insistiraće se na kritici „tranzicionih“ i „evrointegracijskih“ procesa iz perspektive levice, kako bi se osvetlila postojeća pozicija i uloga ovih zemalja unutar globalnog kapitalizma, ali i promislile moguće alternative sadašnjem stanju.