Figura vampira po prvi put uvedena je u literaturu u 19. veku, i od tada je jedna od najmoćnijih pojava u istoriji popularne kulture. Atraktivnost vampira su utvrdile osobine tih „bića noći“, vampiri neprestano prelaze zacrtane granice između ljudskog i neljudskog, dobrog i zla; oni su uvek metafora za nepoznato, drugo i marginu. Sa vampiricama se stvari komplikuju jer one prelaze i utvrđene rodne uloge koje muškarca uvek određuju ako aktivnog i gospodara a ženu kao pasivnu i poslušnu. Istovremeno poželjna i zastrašujuća, figura vampirice dodatno uznemirava vladajući društveni red i poredak, i kroz kompletnu svoju istoriju reprezentacije, kroz prenesena značenja koja nosi, predstavlja nam kompleksno preklapanje tema poput roda, želje, seksualnosti, strahova i najrazličitijih projekcija.

Ciklus predavanja baviće se različitim reprezentacijama vampirica na filmu. U prvom predavanju biće dat istorijski pregled razvoja prikazivanja vampirica na filmu, biće reči o poreklu figure vampira u popularnoj kulturi i o osnovnim motivima koje one reprezentuju. U drugom predavanju fokus je na različitim prikazivanjima istih likova koji se ponavljaju kroz istoriju vampirica na filmu, pre svega na Karmilu i Eržebet Batori. U trećem fokus će biti na jednoj od najvažnijih i najprominentnijih figura vampira – figuru lezbejke vampirice, koja uporno pravi smetnju u patrijarhalnom poretku te stoga mora biti eliminisana. Na kraju, četvrto predavanje će se baviti savremenim reprezentacijama, integraciji vampira u mejnstrim i novim metaforama i značenjima koje to donosi sa sobom.

Prvo predavanje “Od fatalne  do slobodne žene” daje istorijski pregled pojave vampira na filmu. Nakon uvoda, objašnjenja porekla reči i pregleda istorijskog konteksta lova na vampire u 18 veku i prvih romana o vampirima (Karmila – Le Fanu, Drakula – Brem Stoker), govoriće se o prvim filmskim reprezentacijama. Od samog početka filma termin vamp poslužio je da označi fatalnu misterioznu ženu, kasnije famme fatale, a potom su usledile ekranizacije Drakule u produkciji Univerzal studija (uz fokus na film Draculas Daughter). Potom ću govoriti o čuvenim Hamerovim filmovima, seksualizaciji figure vampirice iz šezdesetih i sedandesetih, i preko nezavisnih produkcija (Hunger) doći do savremenih reprezentacija (True Blood).

Drugo predavanje “Na mračnoj strani: oslobađanje kroz zločin” će ekskluzivno biti posvećeno najsnažnijoj i možda najčešćoj slici vampirice na filmu – vampirici lezbejki. Ova figura, pre svega bazirana na Le Fanuovoj Karmili, provlači se kroz celokupnu istoriju kinematografije, od Univerzalove Draculas daughter, preko Hamerove trilogije do recimo Hunger-a Tonija Skota. Vampirica lezbejka se pojavljuje kao izuzetno dramatični motiv, kao zgodna i misteriozna žena koja se iznenada pojavljuje i zavodi nevinu mladu devojku. Ona jasno funkcioniše kao otelotvorenje patrijarhalnog i heteronormativnog straha od ženske seksualnosti koja se otima kontroli, te stoga na kraju priče uvek mora biti kažnjena i uništena.