Uporednopravno posmatrano, u ovoj oblasti se bez preterivanja može konstatovati da ono što u jednoj zemlji ima vrednost života, u drugoj ima status puke pokretne stvari (Tomaselli, 2003) (…)

Kada je reč o zemljama našeg regiona, Zakone posvećene zaštiti i dobrobiti životinja najpre su usvojile Hrvatska  i Slovenija  i to 1999. godine, pa tek onda Crna Gora  i Republika Srpska  (2008. godine) i, na kraju Bosna i Hercegovina  i Srbija (2009 godine). Za razliku od razvijenih zemalja evropskog i američkog kontinenta koje postavljaju trendove kada su u pitanju zaštita, dobrobit i, premda još uvek prilično sporna „prava“ životinja, naš zakonodavac je tek 2006. godine prvi put krivičnopravno inkriminisao njihovo ubijanje i mučenje. Za istoimeno krivično delo predvideo je alternativno novčanu kaznu i kaznu zatvora, čiji je posebni maksimum nedavno i pooštrio. Međutim, Zakon o dobrobiti životinja koji postavlja elementarne kriterijume u ovoj oblasti i uspostavlja prekršajnu odgovornost za postupanje protivno njima, usvojen je, kao što je već napomenuto, tek pre godinu dana i praksa tek treba da pokaže u kojoj meri će njegove odredbe doprineti podizanju standarda u ovoj oblasti. (…)

Naučna saznanja potvrdila su činjenicu da i životinje mogu osećati bol, patnju, strah i stres, a promena etičkih shvatanja na globalnom nivou, podržana i promovisana kroz aktivnosti nacionalnih i međunarodnih društava za zaštitu životinja, doprinela je suštinskim izmenama njihovog pravnog položaja u velikom broju pravnih sistema. U zakonodavstvima razvijenih evropskih zemalja, poput Švajcarske i Nemačke, insistira se na konceptu zaštite životinja radi njih samih, dok je u zemljama common law sistema ona i dalje „u senci“ dobrobiti ljudi i čitavog društva. U svakom slučaju, nesporno je da se brigom za životinje poboljšava zdravlje čitavog čovečanstva, kao i opstanak planetarnog eko-sistema odnosno prirode i divljine (Paunović, 2005:15).  

Osim toga, psihološke studije ukazuju na povezanost između okrutnosti prema životinjama i nasilničkog ponašanja prema ljudima (Striving, 2002:95), a osobito nasilja u porodici i zlostavljanja dece (Ascione, Arkow, 1999:51). Pojedini autori smatraju da su sklonost ka zlostavljanju životinja, zajedno sa, na primer, sklonošću ka izazivanju požara, bihejvioralni faktori koji čine deo tzv „homicidalne trijade“ i predstavljaju pouzdane prediktore nasilničkog kriminalnog ponašanja (Hellman, Blackman, 1966:1431-1435). Imajući to u vidu, sprečavanje i kažnjavanje (bilo krivičnim bilo prekršajnim sankcijama) okrutnosti prema životinjama treba, između ostalog, sagledati i kao jednu od mera prevencije nasilja i nasilničkog kriminaliteta uopšte.  (…)

Istinsko poboljšanje dobrobiti životinja u korist čitave zajednice zahteva doslednu primenu odgovarajućih zakonskih rešenja u praksi. (…)

Ana Batrićević, autorka članka je istraživač – saradnik na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd

Članak je objavljen u naučnom časopisu „Pravna riječ-časopis za pravnu teoriju i praksu“, broj 23, godina VII, Izdavač: Udruženje pravnika Republike Srpske, Banja Luka, 2010. godine, str. 353-365.
UDK 343.58(497.11) ISSN: 1840-0272

 

UKOLIKO ŽELITE DA PROČITATE ČLANAK U CELOSTI MOŽETE GA PREUZETI OVDE.