Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma iz istorije popularne muzike. Veče posvećeno nastanku fank muzike i njenom uticaju na rokenrol!

James Brown – „Live at the Apollo“ (1963)

Album koga je magazin Rolling Stone proglasio 2015. za najbolji album uživo svih vremena! Snimljen je oktobra 1962. u čuvenom klubu Apollo u njujorškoj četvrti Harlem – i to o trošku James Browna lično, jer njegova izdavačka kuća nije smatrala da treba da finansira nešto tako neobično kao što je izdanje bez novih pesama. Ispostavilo se da je James Brown opet bio vizionar, te je ova koncertna ploča sa njegovim najpoznatijom dotadašnjim kompozicijama dospela čak na drugo mesto top liste Billboarda. Prodavala se toliko brzo i uspešno, jer je predstavljala izbor njegovih dotadašnjih hitova u najboljem, vrućem klupskom izvođenju sa sastavom The Famous Flames, po čemu je postao popularan i slavan. “Live at the Apollo” je više od albuma – to je istorijski fenomen od koga počinje prerastanje R&B zvuka u budući funk, a veličanstvena saga o James Brownu postaje deo svetske pop kulture.

Funkadelic – „Maggot Brain“ (1971)

Treći po redu album George Clintonove psihodelične funk postave Funkadelic definitivno ih je ustoličio kao najznačajniji bend koji ukršta crnačko i belačko pop kulturno nasleđe na višem nivou. Funkadelic su bili jedinstvena pojava tokom sedamdesetih: sa svojim naučno-fantastičnim teatarskim šou programom, u kome su članovi mnogoljudnog benda nastupali spektakularno kostimirani, te sa zvukom inspirisanim podjednako Jimi Hendrixom, James Brownom i belim hard rokom, zadali su zadatak za sve bendove što su došli posle njih. Smatraju se rodonačelnicima mnogih pravaca – od hip hopa do rep-metala – a uz sve to  spadaju i u najsemplovanije sastave svih vremena. Аlbum „Maggot Brain” je vrhunac perioda rada originalne postave: duhovito, mitomansko delo koje slavi slobodu pojedinca da bude ono što on hoće.

Ciklusom razgovora pod imenom ZLATNE GODINE želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada je dijaloški, te se kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolazi do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.