Foto: Stanislav Milojković

Sam naziv izložbe usmerava nas ka mnogim značenjima, ali prevashodno sa ciljem jednog šireg poimanja stvari. Bilo da su u pitanju duboko lične teme ili univerzalno ljudske, ta kompleksnost utkana u samom traganju našla je svoj ekvivalent u Daničinom vizuelnom i ekspresivnom izrazu. Ono što predstavlja dodatnu vrednost ove izložbe jeste što posetilac, činom promišljanja iskustva u datom prostoru, postaje deo postavke, intenzivno bivajući postavljen u korelaciju sa njenim pojedinačnim sadržajima, u kojem se pokreću snažni unutrašnji procesi.

U osnovi radova je istraživanje odnosa između subjekta i sveta, njegovih unutrašnjih procesa i spoljašnjih okolnosti. Opseg tema je velik, od društvenih mehanizama, političkih sistema, ideologija, nasilja, stradanja, rata, destrukcije, bola do izdržljivosti, discipline, procesa, promene i potencijala novog početka. Iako sadržaj izložbe nosi određenu težinu, krajnji ishod je drugačiji od onog očekivano tmurnog i beznadežnog, jer provejava vera u moć pojedinca i potencijal promene kroz njegovo kreativno stvaralaštvo.

Foto: Stanislav Milojković

Vaš rad, u neprestanoj i direktnoj sprezi sa životnim iskustvima, odiše vitalnošću i jednim realnim ali optimističnim pogledom. U osnovi postoji neraskidiva veza između pojedinca i sveta u kojima se istovremeno i u međusobnom odnosu odvijaju procesi, transformacije, usložnjavanja, i čine situacije, konstelacije koje se ne mogu čitati van konteksta. Kako je tekla evolucija Vašeg umetničkog izražavanja?

Danica Bićanić: Istraživanje vezano za ovu izložbu počelo je mnogo godina ranije jer svi moji radovi međusobno se nadovezuju i sami po sebi predstavljaju evoluciju, i kada je u pitanju umetnička forma, ali i po pitanju razumevanja pomenutog odnosa subjekta i sveta. Istraživanje je počelo pokušajima da se razume pojam prostora, u skulpturalnom kontekstu i fenomenološki. Prirodno se nametnulo razmišljanje o prostoru kao procesu, kretanju, odnosno refleksiji svih onih odnosa i relacija koje grade prostor. U tom smislu, umetnička forma je postala proces i tu se postavilo pitanje dokumenta. Proces, naravno, ima i svoju vremensku dimenziju koja je otvorila bezbroj mogućnosti i na taj način se pojavio kontekst i pitanja percepcije, tumačenja i interpretacije.

Da li je prisvajanje i citiranje dela iz likovnih umetnosti, književnosti, filma u vašim radovima rezultat jednog intuitivnog procesa ili istraživanja, koliko Vam takav metod daje mogućnost da lakše izrazite kompleksnost Vaših misli i osećanja, ali i Vašu nameru?

Danica Bićanić: Aproprijacija i citiranje su metode koje koristim u jednakoj meri intuitivno i kao rezultat istraživanja. Pored toga što date reference otvaraju dublji uvid u ideju, tu su, takođe, u obliku dokumenta, svedočanstva nekog određenog vremenskog konteksta, u slučaju ove izložbe konteksta 20. veka i perioda uoči i posle Drugog svetskog rata na ovamo. Osim toga, s obzirom da je moj predlog sagledavanje šire slike odnosa pojedinca i sveta, nastojim da, referisanjem na određene stvaraoce i njihova dela, postignem neku vrstu ekstenzije u vremenu i prostoru i naglasim konačnost i privremenost pojedinca u ponavljajućim fenomenima u toj široj slici.

U kojoj je meri Vaše aktuelno stvaralaštvo oblikovalo vaše dosadašnje lično životno iskustvo? Pre svega kada razmišljamo o brojnosti tema zastupljenih na izložbi, naizgred odvojene one su suštinski prepliću kao celoživotno ljudsko iskustvo i zapitanost nad svetom.

Danica Bićanić: Mislim da je u osnovi svakog umetničkog procesa lično iskustvo. Moja namera je upravo prevazilaženje ličnog i razumevanje onog univerzalnog u tom iskustvu, ali ne i distanciranje od sopstvene uloge i odgovornosti, odnosno nastojim da nezauzimam superiornu kritičku poziciju. U tom procesu, gde jeste u osnovi zapitanost nad svetom i potreba da se svet obuhvati, nameće se veliki broj tema i tu upravo dolazi do kreativnog procesa, preplitanja intuitivnog i mentalnog sa ciljem da se pronađu odgovarajuća forma i izraz.

Koji autori Vam pružaju utehu, oslonac, spoznaju, inspiraciju?

Danica Bićanić: Neki od njih, u obliku pomenutih referenci, nevedeni su u okviru izložbe Konstelacije (dokument 26), ali posebno bih izdvojila Ivana Obrenova, reditelja i filmskog teoretičara, mog maestra, kojeg sam imala priliku da poznajem lično i od kojeg sam naučila toliko toga o životu i umetnosti.

Na kraju, sve ove reči postoje iz naše potrebe da definišemo stvari, ali Vaša izložba tome izmiče jer traži da se prevashodno doživi, i da konstelacije učine svoje. Svakako je iskustvo jedinstveno i snažno, te koristimo priliku da pozovemo naše posetioce na vođenje kroz izložbu i razgovor sa Vama u sredu, 25 marta sa početkom u 18.00 časova.

Danica Bićanić: Izložba Konstelacije (dokument 26) zapravo i govori o tome da je konačna definicija nemoguća, da je svaka determinacija uzaludna, da postoji beskonačan broj sagledavanja i da postoje samo pitanja. U tom sagledavanju mogu da se naziru konstelacije koje prate emocije. U razgovoru na vođenju publika će imati priliku da stekne dublji uvid u procese koji su prethodili nastanku izloženih radova.