Na dan 26. aprila godine 1336, italijanski pesnik Frančesko Petrarka popeo se na Mon Vantu (Mont Ventoux). Opis ovog iskustva označio je prekretnicu u percepciji prirode: dok se penjao,

Petrarka je doživeo trenutak kontemplacije, video je pejzaž zbog njega samog. Ovaj opis označava cezuru: čovek i priroda doživljavaju svoje razdvajanje (Fridrih Šiler), pejzaž postaje objekat, „umetničko delo in statu nascendi (u nastajanju)“ (Georg Zimel) a istovremeno čovek počinje sve više da dominira prirodom. Danas, u doba veštačke inteligencije i antropocena, razumemo da je razdvajanje kulture i prirode možda postojalo samo u mislima: bliži smo prirodi nego veštačkoj inteligenciji, mi smo sa njom intimno isprepleteni.

Kroz primere iz filmova Vernera Hercoga (Fata Morgana 1971), Džejmsa Beninga, Masao Adačija, Kurta Krena, Leri Gothajma, Nikolausa Geirhaltera ali i domaćih autora: Arona Sekelja (Pejzaži rata, pejzaži mira, 2017) i Marte Popivode (Pejzaži otpora, 2021), predavanje nudi detaljan pregled mogućnosti korišćenja pejzaža na filmu sa različitih ideoloških pozicija – od religijske, imperijalne, nacionalne, pa do anarhističke i post-humanističke.

Godine 2000. Savet Evrope je proglasio 20. oktobar za Dan pejzaža (Landscape Day). Na ovaj dan, Vladimir Šojat, filmski montažer i video umetnik, održaće predavanje uz filmsku projekciju, pokazujući kako filmski pejzaž, na kraju krajeva, uvek komunicira dominantnu sliku društvenih odnosa.

O PREDAVANJIMA

Dom omladine Beograda je u februaru 2024 pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina. U 2025, u skladu sa sve bržim promenama na planu tehnologije, naročito onim vezanim za proizvodnju i reprodukciju slike i zvuka, koja je danas više-manje svima dostupna, kroz seriju od osam predavanja ispitujemo mogućnosti njenog korišćenja u dokumentarnom filmu. AI (veštačka inteligencija) se već široko koristi u dokumentarizmu, kao i VR (virtuelna stvarnost), dok društvene mreže (youtube, tiktok, instagram i dr) odavno imaju važnu ulogu u marketingu ali i u distribuciji filmskih i video sadržaja. YouTube je po nekim izvorima nastao upravo iz razloga da bi promovisao Machinima filmove, napravljene u video igrama. Zato ćemo posvetiti prostor svakoj od ovih platformi, kao i novostima na planu dokumentarnih filmova kreiranih u kompjuterskim igrama. Govorićemo i o nekim fenomenima koje nove komunikacione tehnologije donose u prvi plan: vertikalnom video zapisu, hibridnim filmovima, rezoluciji slike, novim formatima i načinima distribucije.

Pored ovoga, veoma aktuelno pitanje ekologije i dokumentarnog filma posmatramo kroz neke od najboljih dokumentaraca ove i prethodne godine koji su se bavili upravo ovom temom. Dva predavanja, vezana za svetske ekološke datume Dan planete zemlje, 22. aprila i Međunarodni dan pejzaža, 20. oktobar istaći ćemo predavanjima posvećenim ovim angažovanim temama.

 

O PREDAVAČU

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika (artist films). Dobitnik je više nagrada uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (Njujork, SAD), Centre Georges Pompidou (Pariz, Francuska), ICA (San Francisko, SAD), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Vroclav, Poljska), Steirische Herbst (Grac, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Pariz) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.