KalendarTribina: HRIŠĆANSTVO I (A)GNOSTICIZAM – „organizovane religije“ pred izazovima savremenog društva
Utorak, 21. oktobar 2025. у 19.00 - DOB//Tribinska sala
Ciklus tribina: RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI
Učestvuju: dr Oliver Subotić, sveštenik, upravnik Misionarskog odeljenja AEM; Andrej Protić, kulturolog i publicista, Misionarsko odeljenje AEM; Vuk Jovanović, teolog i religiolog, XIII beogradska gimnazija. Moderacija: Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar.
Pluralizam (kulturološki, filozofski, religijski…) savremenog sveta i društva neminovno nameće pitanje sapostojanja međusobno različitih, pa i suproststavljenih pogleda na svet. I više od toga. Postavlja se pitanje njihove međusobne komunikacije i (ne)razumevanja. Određivanje značenja termina se postavlja kao sve veći izazov u svetu kojisve više nalikuje na poslednje sate izgradnje Vavilonske kule.
Koje su sličnosti, a koje razlike između (hrišćanske) mistike i misticizma? Tajne i okulta? Šta je zajedničko, a šta nepomirljivo u susretu apofatike i agnosticizma? Da li savremeni gnosticizam New Age-a predstavlja veće iskušenje hrišćanstvu nego njegova značajno izvornija forma sa početka hrišćanske ere?
Ovo su neka od pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo kroz razgovor sa našim gostima.
Organizacija: Dom omladine Beograda i Biblijski kulturni centar
O CIKLUSU TRIBINA RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI
Nakon nekoliko uspešnih ciklusa tribina koje je Dom omladine Beograda realizovao u saradnji sa Biblijskim kulturnim centrom, a u okviru kojih smo se iz različitih uglova i vidovima međusobnog prožimanja, bavili temamama religije, civilizacije, kulture i istorij, tokom 2025. godine nastavljamo sa razmatranjem ovih oblasti. Kroz ciklus tribima “Religija i kultura u istoriji i (post)moderni” postavljamo šira pitanja: šta znači živeti u vremenu kada se kultura i religija dovode u pitanje, kada se tradicionalne vrednosti preispituju, a novi izazovi zahtevaju sveže odgovore? Možemo li iz iskustava prošlosti izvlačiti smernice za budućnost, i na koji način istorijske ideje mogu da inspirišu rešenja za savremene dileme? Savremeni svet karakteriše prefiks post-, tako da živimo u post-hrišćanskom svetu, post-(post) modernom dobu, a možda i post-kulturnom. I kultura i religija se suočavaju sa brojnim, često i zajedničkim izazovima sveta u kojem su se dugo podrazumevale, ali koji ih sve više doživljava kao suvišne ili čak strane faktore. Da li istorijsko iskustvo može da nam pomogne da u postmodernom svetu nađemo obrazac koji će religiji i kulturi obezbediti mesto i mogući uticaj?
