Prvi dan je otvoren projekcijama dva igrana filma turskih autorki – Fidan rediteljke Ayçıl Yeltan i Bilo jednom u budućnosti: 2121 rediteljke Serpil Altın – koje su publici predstavile snažne ženske narative i promišljanja o društvenim izazovima iz perspektive devojčica i žena. U nastavku programa, održan je panel „Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu“, koji je kroz autentična svedočenja autorki iz Turske otvorio pitanja kreativne slobode, izazova autorstva i rodne ravnoteže u filmskoj industriji. Panel je moderirala rediteljka i scenaristkinja Aysim Türkmen, a učesnice su bile Gülten Taranç, rediteljka i predsednica Asocijacije filmskih rediteljki Turske, Görkem Yeltan, glumica i rediteljka, i Serpil Altın, producentkinja i rediteljka. Razgovor je obuhvatio lične i profesionalne uvide u to kako izgleda stvarati filmove u industriji koja još uvek ne pruža jednake šanse autorkama. Učesnice su govorile o iskustvima nevidljivosti, borbi za legitimitet u sistemu koji favorizuje muške kolege, ali i o snazi zajedništva, međusobne podrške i solidarnosti među rediteljkama. Poseban akcenat stavljen je na komparaciju izazova i prilika u kinematografijama Turske i Srbije. Iako različite po društveno-političkom kontekstu, ove sredine dele brojne sličnosti – nedovoljnu institucionalnu podršku autorkama, poteškoće u pristupu finansijama i ograničenja u izboru tema koje se smatraju ,,primerenim ženama“. Gülten Taranç istakla je važnost institucionalnog organizovanja i formiranja ženskih profesionalnih udruženja, kao što je Asocijacija rediteljki u Turskoj, koja danas ima ključnu ulogu u zastupanju prava i vidljivosti autorki. Učesnice su podelile i strategije opstanka u profesiji: osnivanje nezavisnih produkcija, rad na međunarodnim koprodukcijama, obrazovanje mladih autorki i stvaranje bezbednih prostora za razvoj ženskih glasova u filmu. Panel je završen porukom da ženski autorski glas mora postati ravnopravan deo filmskog pejzaža, ne samo kao izuzetak, već kao pravilo.

Istog dana, održana je panel diskusija „Rod i žanr: Žene autorke dokumentarnog filma“, koju je  moderator Vladimir Šojat otvorio uvodnim predavanjem o istorijskoj ulozi žena u oblikovanju dokumentarne estetike. Učesnice panela bile su istaknute profesionalke domaće kinematografije: montažerka Jelena Maksimović i producentkinja Iva Plemić Divjak. Kroz razgovor s njima otvorena su brojna pitanja o rodnoj podeli rada u filmskoj industriji, o nevidljivim granicama koje autorke i dalje pomeraju, kao i o specifičnostima dokumentarnog žanra kao prostora većeg prisustva žena. Jelena Maksimović je govorila o montaži kao kreativnoj i autorskoj disciplini, dok je Iva Plemić Divjak naglasila kako producentkinje često balansiraju između logistike i vizije, igrajući ključnu ulogu u ostvarenju umetničkih ideja. Zaključak je da dokumentarni film, zbog svoje otvorenosti i nižih budžeta, često nudi ženama više prostora za izražavanje, ali da to ne znači da je rodna ravnopravnost ostvarena. Potrebno je dalje osnaživanje, vidljivost i sistemska podrška kako bi žene autorke bile ravnopravan deo svih žanrova filmske umetnosti. Panel je predstavio važne uvide o tome kako žene kroz dokumentarni film oblikuju kolektivnu sliku stvarnosti i utiču na razvoj filmskog jezika – često tiho, ali odlučno i trajno.

Drugi dan Foruma započet je međunarodnim panelom „Dalje od grada, bliže publici: Festivalske strategije izvan velikih gradova“, koji je okupio je predstavnice četiri značajna filmska festivala iz regiona, koji svoje aktivnosti realizuju van velikih urbanih centara: Maria Tziola (Evia Film Project / Thessaloniki Film Festival, Grčka), Milenu Zajović (Cinehill Motovun Film Festival, Hrvatska), Anu Popović (Green Fest, Crna Gora) i Maju Šušu (Bašta Fest, Srbija). Razgovor je moderirala Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs-a, jednog od najznačajnijih dokumentarnih festivala u regionu.

Panel je otvorio pitanja o tome kako izgleda organizovati festival u lokalnim sredinama, često udaljenim od centara kulturnih dešavanja. Učesnice su podelile konkretna iskustva i strategije kojima se služe kako bi izgradile stabilnu lokalnu publiku, uspostavile dugoročna partnerstva sa zajednicom i stvorile prostor za autentične kulturne prakse. Posebna pažnja posvećena je ulozi lokalne zajednice – ne samo kao publike, već i kao aktivnog partnera u organizaciji festivala. Istaknuto je da su upravo lični kontakti, transparentna komunikacija i kontinuirano prisustvo festivala ključni za građenje poverenja i osećaja pripadnosti. Ana Popović je, govoreći iz perspektive Green Festa koji se održava na planinskom Žabljaku, naglasila važnost „ekološke svesti kao kulturne vrednosti“ i uticaj festivala na promenu navika i percepcije zajednice. Milena Zajović je iznela primer transformacije Motovun Film Festivala u Cinehill, ukazujući na proces prilagođavanja i redefinisanja festivalskog identiteta u skladu sa novim izazovima i željom da se očuva duh festivala van komercijalnih tokova. Maria Tziola je podelila specifična iskustva sa Evia Film Project-om, koji je nastao kao odgovor na katastrofalne požare na ostrvu Evia, ukazujući na moć filma u procesu kulturne i društvene revitalizacije. Maja Šuša je kroz primer Bašta Festa istakla koliko je važna autorska vizija i doslednost u radu sa zajednicom, ali i neophodnost inovacija i fleksibilnosti kada je reč o infrastrukturi i produkcionim uslovima. Sve učesnice su se složile da fizička udaljenost od velikih centara ne mora biti prepreka, već može postati prednost – omogućavajući festivalima da razviju autentičan identitet i snažnu emocionalnu vezu sa publikom. Panel je zaključen razmenom ideja o budućim oblicima saradnje između manjih festivala, razvoju regionalnih mreža podrške i potrebi za institucionalnim razumevanjem značaja decentralizacije kulturnih programa.

Učesnici i publika – predstavnici festivala iz Srbije – Filmski susreti (Niš), Bistre reke (Stara planina), Festival scenarija (Vrnjačka Banja), Profi Fest (Prokuplje), Vrmdža Fest (Soko Banja), Novi Sad Film Festival, Pančevo Film Festival, Vorky Team Film Festival (Ruma) imali su priliku da se uključe u otvorenu diskusiju, što je dodatno obogatilo panel konkretnim primerima, i otvaranjem pitanja o održivosti – finansijskoj, infrastrukturnoj i idejnoj. Ovaj razgovor potvrdio je da rad van glavnog grada ne znači nužno marginalizaciju – već može predstavljati prostor za inovaciju, inkluzivnost i održivu kulturnu praksu.

Program su činila i dva predstavljanja: „International Film Festival Network“, u kojem je Catharine Des Forges iz Londona govorila o važnosti povezivanja i razmene među festivalima i „Kako MEDIA podržava razvoj filmske umetnosti?“, u kojem su Milan Đorđević, menadžer projekta i Ana Ćosić, budžet mendžer, predstavili mogućnosti finansiranja kroz EU program Kreativna Evropa.

Program je završen panelom „Iz ženske perspektive: Savremeni izazovi žena u filmskoj industriji“, koji je otvorio teme o pristupu ženama ključnim pozicijama, institucionalnoj podršci, rodnoj reprezentaciji u medijima i vidljivosti autorki u obrazovnim i kulturnim sistemima. Šest panelistkinja iz različitih oblasti filmskog stvaralaštva podelilo je svoja iskustva i vizije promena, Maja Todorović, scenaristkinja, Nikolina Vučetić, producentkinja, Ana Krstajić, kompozitorka, Milena Grujić, rediteljka, Milica Drakulić, direktorka fotografije, dok je razgovor vodio filmski kritičar Đorđe Bajić. Učesnice su podelile lična iskustva i razmišljanja o istorijskoj i savremenoj nejednakosti u zastupljenosti žena iza kamere. Govorile su o predrasudama s kojima se suočavaju, poput ideje da žene mogu da pišu samo “ženske” priče ili da ne mogu biti autoritet na setu bez usvajanja muških obrazaca ponašanja. Istaknuta je važnost ranih pionirki poput Nevenke Redžić Tot i Alis Blanš, čije se zasluge dugo nisu priznavale. Poseban akcenat stavljen je na potrebu balansiranog tima u kom muški i ženski arhetipovi funkcionišu ravnopravno, kao i na to da žene često moraju višestruko da se dokazuju, rade više i prihvataju različite uloge da bi bile uopšte uzete u razmatranje.

Učesnice su naglasile važnost kulturnih politika koje prepoznaju i podržavaju rodnu raznolikost, poput pozitivne valorizacije i uključivanja žena u konkursne komisije, što u Srbiji u svetu filma još uvek izostaje. Razgovaralo se i o važnosti međusobne podrške, mentorstva i udruživanja žena u okviru profesije, kao i o osnaživanju mladih koleginica da postavljaju granice, komuniciraju s samopouzdanjem i biraju projekte u kojima se osećaju poštovano. Takođe su ukazale na sistemske probleme – od seksizma i nejednakih plata do nedostatka sigurnosti u profesionalnom okruženju – ističući da žene same ne mogu da promene sistem, već je potrebna i podrška muškaraca i šire zajednice. Zaključak je bio da je dijalog ključan i da se promene ne mogu dogoditi bez otvorenog razgovora i zajedničkog zalaganja.

Tokom oba dana foruma prikazana je selekcija kratkih filmova polaznica programa Unreal Fellowship: Storytelling, čime je dodat prostor izrazu žena u savremenim digitalnim medijima. Ovi filmovi, nastali u okviru Epic Games edukativnog prostora u Novom Sadu, pokazali su potencijal i relevantnost ženskih autorskih glasova u razvoju novih formata u filmskoj umetnosti.

Forum „Žene u filmskoj industriji“ pružio je prostor za promišljanje, razmenu i umrežavanje, doprineo je vidljivosti savremenog ženskog stvaralaštva i otvorio važna pitanja o pristupu, reprezentaciji i podršci. Događaj je jasno pokazao da rodna perspektiva ne samo da obogaćuje filmsku umetnost, već i doprinosi njenoj društvenoj relevantnosti i inovativnosti. Dom omladine Beograda, kao organizator, zahvaljuje svim učesnicama i partnerima na doprinosu i posvećenosti ovom važnom dijalogu.

Diskusioni forum: Žene u filmskoj industriji deo je projekta „Creative Moxie: Catalyst for Creative Revolution“ koji je Dom omladine Beograda je realizovao u saradnji sa Srpskom filmskom asocijacijom i NVU Art365 (Crna Gora), uz podršku British Councila, a finansiran je kroz inicijativu Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan.

Projekat Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), koji finansira Evropska unija, usmeren je na podsticanje dijaloga u regionu kroz jačanje kulturnih i kreativnih sektora, s ciljem povećanja njihovog društveno-ekonomskog uticaja. Tokom perioda od 48 meseci, ovaj projekat ima za cilj unapređenje znanja, veština i pristupa finansijskoj podršci kako bi se povećala konkurentnost, održala koprodukcija i podstakao promet roba i usluga u regionu Zapadnog Balkana. Deo programa se odvija u saradnji sa Media Deskom Srbija.