U postmodernizmu je tema identiteta jedna od najsnažnijih i najčešće problematizovanih – neizbežna tačka susreta filozofije, psihologije i umetnosti. U toj zbrci značenja, simbola i narativa, misleći čovek često ostaje zbunjen, nesiguran u pravac kojim bi trebalo da krene kako bi započeo ili nastavio proces svoje individualizacije. Umesto jasnoće, dočekuje ga haos izbora, fragmenata i privida.

Bauk konformizma neumoljivo lebdi nad društvom, podstičući ponekad tihi, a ponekad bučni inat, varajući čoveka da je autentičan samo zato što je drugačiji po spoljnim obeležjima. Sve češće se jedinstvenost svodi na vizuelni otklon, dok dubinska suština ostaje nedodirnuta. Plavobradi je odavno zaboravljen, a Pepeljugina priča – nekada poučna i višeslojna – sada je zamagljena slojevima banalnosti i površne interpretacije.

Jung je naglašavao da je identitet dinamična, pokretna forma – fluidna konstrukcija koja ne trpi okamenjivanje niti zatvaranje u fiksne kalupe. On se menja, preobražava, raste, ali i ponekad privremeno nestaje. Ako je verovati Kamiju, pokušaj da se identitet zauvek definše i zaključa, zapravo je ekvivalentan duhovnoj smrti – kraju razvoja, kraju pitanja.

Individualizacija, u tom svetlu, nije modna parola već suštinski proces koji traje ceo život. To je put koji se ne završava dok traje disanje – trajna borba između autentičnog ja i sveta koji neprestano pokušava da ga oblikuje prema svojim potrebama. I upravo tu, u toj borbi, rađa se identitet – ne kao konačan odgovor, već kao večito pitanje.

dr Nikola Mirilović završio je psihologiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu, doktorsku disertaciju odbranio na Medicinskom fakultetu. Oblasti istraživanja: klinička psihologija, psihoterapija, psihodijagnostika, psihologija ličnosti. Radio je kao profesor psihologije u Regionalnom centru za mlade talente u Beogradu. Saradnik je u značajnim evropskim časopisima za mentalno zdravlje.

Aleksandra Kozić završila Filološki fakultet i master na smeru Srpska književnost i jezik, član upravnog odbora stručnog filosofskog udruženja „Filosofski vrtovi“. Njena oblast interesovanja se fokusira na nesvesne i arhetipske obrasce, njihovo usvajanje i praktično ispoljavanje u procesu individualizacije, savremenu retoriku. U toku je proces publikacije radova „Pravo na disleksiju“ i „Mit u 21. Veku“. Trenutno je zaposlena u Zemunskoj gimnaziji kao profesor književnosti. Drži kurseve savremene retorike, veštine javnog nastupa, verbalne i neverbalne komunikacije u društvu „Filosofski vrtovi“.

 

O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“

Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.