Jednom je Baron Minhauzen jašući konja upao u živo blato, i kad je izgledalo da će se njegov život završiti utapljanjem, on je učinio nešto veoma originalno spasivši se u poslednjem trenutku tako što je sam sebe povukao za kosu, izvukavši ujedno iz živog blata i svog konja. Ova priča poslužila je za definisanje takozvane Minhauzenove trileme, filozofskog izraza nastalog da bi se istakla navodna nemogućnost da se dokaže bilo koja istina čak i u oblastima logike i matematike.

Ispitujući istinu i laž u dokumentarizmu zaustavićemo se na nekoliko primera iz istorije ovog filmskog žanra koji nam jasno mogu ocrtati ovu problematiku. Jasno je da film u kome junak ne govori istinu može biti dokumentarni film, čak može biti veoma dobar dokumentarni film.

Najbolji primer za to je film Mardžo (Marjoe, 1972), legendarno ostvarenje Hauarda Smita i Sare Kermodžan, dobitnik Oskara za najbolji dokumentarni film te godine. Među novijim ostvarenjima o ovoj temi ističu se “Žena koja nije bila tamo” Anđela Giljerma Juniora (The Woman Who Wasn’t There, 2012.), kao i “Iskreni lažov” Džastina Vajnštajna i Tajlera Misama (An Honest Liar, 2015).

Umetnost je laž koja čini da shvatimo istinu. (Pablo Pikaso)

O SERIJI PREDAVANJA U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

Dom omladine Beograda je u februaru 2024 pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina, a sada doživljava unutrašnju transformaciju, kroz aktivnosti autora koji istražuju granice dokumentarnog izraza: medijske, tehnološke, moralne, žanrovske, ali i granice između fikcije i stvarnosti, objekta i subjekta. Problematika društva spektakla (Society of Spectacle) koju tako tačno poentira 1967. francuski filozof i filmski autor Gi Debor, i danas je aktuelna, možda i više nego što je to bio slučaj pre 50 godina. Prateći ove tendencije pokušavamo da motivišemo mlade sadašnje i buduće aktere digitalnog sveta slika da sa radoznalošću gledaju i istražuju svet oko sebe, a možda i da pokušaju da ga promene.

Spektakl nije zbirka slika, već društveni odnos među ljudima, posredovan slikama. (Gi Debor)

O PREDAVAČU

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika (artist films). Dobitnik je više nagrada uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (New York, USA), Centre Georges Pompidou (Pariz, Francuska), ICA (San Francisco, USA), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Wroclaw, Poljska), Steirische Herbst (Graz, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Paris) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.