Radovi na izložbi “Outside, such a lonely place“, rađeni u više medija, stvaraju ambijentalnu atmosferu u kojoj se obilato stvaraju uslovi za razvijanje sopstvene imaginacije, kao i prostor za razmišljanje i preispitivanje svega onoga što čini suštinu našeg bića i života, i samog postojanja unutar i izvan našeg sveta i naših svetova.

Glavna karakteristika ove izložbe jeste njena otvorenost, ne samo zato što izlazi iz okvira galerijskog prostora, već prevashodno jer nam ostavlja mogućnost za višeslojnost i višedimenzijalnost  iščitavanja i povezivanja, a bez nužne definitivnosti.

Sara Masnikosa nas veštinom svog intelekta, maštovitim poigravanjem sa istovetnim i repetitivnim formama u dominantno plavom i belom koloritu, kao i prozirnim, otvorenim i zatvorenim formama, privlači da zakoračimo u prostor i dimenzije samo naizgled lepršave, ali ono što će biti krajnji proizvod našeg iskustva ostavlja isključivo nama samima.

 

 

Ljudske figure u Vašim radovima predstavljene su u različitim materijalima, pozama, kompozicijama, okvirima, formama, dok su istovremeno stvarane sa posvećenom i dugotrajnom brižljivošću. Ko je čovek u Vašim radovima?

Sara Masnikosa: Predstavljeni čovek samo je jedinka u masi figura. Stilizovani prikazi ljudskih tela se umnožavaju do one granice koja predstavlja kulminaciju sadržaja i emocija. Takođe, postoje dva bitna odnosa koje figure grade i koji prave raznolikost u vizuelnoj interpretaciji. Figure se nalaze u procesima gomilanja i umnožavanja u jednom od odnosa. Taj proces se odvija u prostorima u kojima forma rada određuje raspored figura. Takođe postoji i onaj odnos u kome se figure umnožavaju pravilno i repetitivno pa se značenje rada određuje kroz izostanak figure iz mase, promenu gesta, ugla ili pravca. Razbijanjem koncepta pravilne repeticije, ukazuje se na drugačije mogućnosti egzistiranja figure – čoveka u tom prostoru.

 

 

Šta za Vas predstavlja sam čin i proces stvaranja?

Sara Masnikosa: Samom procesu stvaranja prethodi nekoliko meseci pažljivog planiranja. Osnovna ideja prolazi kroz nekoliko stadijuma, gde na kraju, u konačnoj realizaciji rada, ona izlazi kao potpuno formirana. Organizovanost i izrada plana realizacije su ključne karakteristike koje odlikuju proces stvaranja. Osnova radova, geometrijski konstruisana forma, osmišljena je tako da se njom uvek iznova i iznova može poigravati u formatu i prezentaciji.

 

Pored ljudske figure, Vašim radom vizuelno dominira uobličenost materijalizovana kroz okvir, ram, staklenu posudu, postolje, kocku, kutiju, u koje su one smeštene. Šta je za Vas sve kocka, kutija, koja je već duži vremenki period predmet Vašeg interesovanja?

Sara Masnikosa: Kutijasta forma nije samo precizni geometrijski opis. Ona je mesto obitavanja naših sećanja i strahova. Svako detinjstvo pamti neku unutrašnjost ormara ili neki bezbrižan ćošak koji je uspevao da odkloni sve strahove.

Ono što kutije čini tako privlačnim za ljudsku jedinku, jeste to što one deluju poput sunđera koji upija sva osećanja neprijatnosti koja su povezana sa spoljašnjošću. Takva vrsta dejstva takođe svoje poreklo vuče iz primitivnih staništa. Kutija se jednostavno zamišlja kao da poseduje fizički toplu unutrašnjost i takve asocijacije imaju takođe veze sa korišćenjem vatre kao izvora zagrevanja. Vatra više ne mora zaista postojati, jer je osećaj toplote postao instinktivna asocijacija.

Kutija nosi u svom postojanju mnogo više od puke geometrizacije, ali je ta osnovna i jednostavna geometrizacija njeno prvo određenje. Treba razmotriti i činjenicu da koliko god otvora, delova, fioka ili poklopaca imala, sve one su napravljene tako da svaki deo savršeno pristaje u onaj drugi. Tako savršena ljudska tvorevina ima svoju slabu tačku, a ona je u razdvajanju od svojih sastavnih delova.

To savršeno pristajanje fizičkih delova, asocira na univerzalne procese koji se takođe zasnivaju na odnosu međusobne zavisnosti.

 

 

S obzirom na višeznačnost Vaših radova, koje dodatno oblikuju različite ličnosti i karakteri posmatrača, stižemo i do njihove potencijalne dualnosti. Da li će preovladati determinizam ili snaga volje i nade. Kojoj ste životnoj filozofiji skloniji i kako o svemu prosuđujete?

Sara Masnikosa: Svaki rad u sebi nosi određeno značenje. Sa kojeg god stanovišta posmatrali, mislim da se ne možemo usidriti u samo jednoj poziciji i sa jednim načinom oblikovanja svesti. Ono što je potrebno je baš ta rastegljivost imaginacije, ali i otvorenost prema sadržaju, koja je nužan preduslov.

 

Šta za Vas lično znači predstavljanje u Galeriji DOB?

Sara Masnikosa: Ovog puta izložba “Outside, such a lonely place” nailazi na delimično drugačiju realizaciju postavke i čini mi se, u prostoru Galerije DOB-a nekako dolazi do izražavanja potpunog kapaciteta koji radovi u sebi poseduju. Takođe, u Galeriji DOB-a svoj rad prvi put predstavljam samostalno u Beogradu i time ga predstavljam nekoj novoj publici koja možda do sada nije imala prilike da se upozna sa mojim radom.

 

 

Gde ćemo u budućnosti moći da Vas sretnemo i pratimo Vaš rad?

Sara Masnikosa: U narednom periodu nemam u planu realizaciju nove izložbe, zato što želim da se neko vreme posvetim izradi jednog novog ciklusa radova. Do tada, moj rad možete pratiti na društvenim mrežama.

 

Da li je umetnička scena na nivou cele države dovoljno dinamična i otvorena?

Sara Masnikosa: Mislim da je scena otvorena. Postoji ogroman prostor za izražavanje i razmenu ideja i iskustava. Takođe, ogroman broj galerija sa dobrim uslovima za izlaganje. Međutim, sva ta umetnička aktivnost nekako je centralizovana na nekoliko gradova koji su nosioci tih aktivnosti, ali to je i potpuno očekivano zato što su ti gradovi i centri obrazovanja u oblastima umetnosti. Danas je obrazovanje nužno u bilo kakvom savremenom stvaralaštvu.

 

 

Da li u njoj ima dovoljno prostora za razmenu ideja umetnika i njihovo povezivanje?

Sara Masnikosa: Naravno, kroz različite radionice, rezidencijalne boravke, aktivnosti koje realizuju ULUS i SULUV. Neophodno je pratiti kolege i njihove izlagačke aktivnosti.

 

Koje su sličnosti i razlike novosadske i beogradske umetničke scene?

Sara Masnikosa: Te sličnosti i razlike potiču iz obrazovanja umetnika i fakulteta u oba grada. Činjenica je da postoji velika otvorenost i komunikacija između ova dva centra, kao i razmena ideja i sadržaja. Ta komunikacija ostvaruje se već i kroz saradnju umetničkih fakulteta na studentskim izložbama i kroz kasnije izlagačke aktivnosti.

 

 

Šta je ono što Vama kao stvaraocu najviše nedostaje?

Sara Masnikosa: Možda to dejstvo savremene vizuelne umetnosti nije tako široko i ne doseže do svakog i svih nivoa društva. Verovatno to što nedostaje, jeste način koji će objasniti njenu nužnost i konačno proširiti uticaj savremene umetnosti koja nije utilitarna, na polje koje nisu samo umetnici, kritika i mediji.

*****************

 

 

Bez obzira odakle stupate u galerijski prostor ova izložba ne može a da vas ne dotakne. Ne usredsređujući se na ishod našeg iskustva, ne treba da zaboravimo da je na nama da se neprestano pitamo. Stoga pozivamo našu dragu publiku da iskoristi ovu priliku i upozna se sa tajanstvenom snagom i imaginacijom umetničke ličnosti Sare Masnikose.

Galerija Doma omladine Beograda otvorena je od utorka do subote u periodu od 12:00 do 21:00, nedeljom od 12:00 do 18:00, a ponedeljkom ne radi. Ulaz je slobodan.