Ovi radovi postavljaju pitanja o estetici, taktilnosti, lepoti i zabavi posmatrača. Uticaj Kenooveih ‘Stilskih vežbi’ doveo je do jasne tendencije da se ukaže da  trivijalnost teme (sižea) nije od istinskog značaja, nego da su postupak  i vizuelni  instrument ti koji najčešće čine odredjenu temu banalnom ili ne. To je procesuiralo stavljanjem ‘banalnih’, dekorativnih materijala u kontekst slke, crteža ili instalacije. Poseban akcenat je na samoj postavci izložbe odnosno na rasporedu radova i njihovoj međusobnoj komunikaciji.
 
Radovi se oslanjaju na klasičnu formu slike i crteža , ali oni su u isto vreme, dovedeći u pitanje tehniku i material, i njena negacija. To je serija o zaboravljanju naučenih pravila akademskog slikarstva i stvaranje na osnovu instinkta koji je ta baza izgradila. Svodjenje elemenata na slici dovelo je do jasnijeg izražavanja i jasnije komunkacije rada sa posmatračem. Tako negacija i odsustvo postaju dodatni elementi rada. Smanjivanjem informacija koje bi služile samo narativu, naglašava se vizuelni impuls u očima posmatrača. Upotreba gotovog predmeta kao elementa (praporci, konac, šljokice, materijali čija je primarna svrha dekoracija) jasnije komunicira sa posmatracem nego slikanje (reprodukovanje) istog. izbor elemenata, boja, formata i formi, ovih radova radije pristaje na  apsurd i ironiju, nego na banalnost i naivnost narativa. Taj narativ se zaustavlja na polju asocijacija, provokacije zvuka, dodira(praporci), ukusa ( u procesu je rad od materijala za dekoraciju torti), balansirajući između nepodnošljive lakoće brutalnog materijala(cirada, najlon, sprej) i magijske fantastične atmosfere detinjstva.
 

Marija Avramović, rođena 21.07.1989. u Beogradu. Završila Master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Čedomira Vasića. Od 2014. godine u statusu samostalnog umetnika (članica ULUS-a). Trenutno na Master studijama na Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts, u Parizu, Francuska. Izlagala na brojnim solo i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.