Foto: Kevin Allen

 

Uz Ramamurtija, u triju su basista Dejmon Benks i bubnjar Samir Gupta, čije iskustvo u različitim muzičkim tradicijama doprinosi dinamičnom dijalogu koji se kreće od meditativnih, introspektivnih pasaža do intenzivnih zvučnih vrhunaca.

Uoči beogradskog nastupa razgovarali smo sa Ramamurtijem o muzičkim i kulturnim uticajima koji oblikuju njegov rad, kao i o albumu „New Moon”, objavljenom 2024. za izdavačku kuću Greenleaf Music. Posvećen porodičnom nasleđu, mudrosti predaka i iskustvima migracija, album odražava i umetnikovo lično iskustvo života između različitih kultura. Za publiku Beogradskog džez festivala govori o svojoj muzici, ali i o tome zbog čega se posebno raduje dolasku u Beograd.

Ulaznice za koncert dostupne su na prodajnim mestima i onlajn putem sistema eFinity.

Održavanje koncerta podržao je Mid Atlantic Arts.

Za publiku u Srbiji koja se prvi put susreće s vašom muzikom, kako biste opisali zvuk trija Arun Ramamurti i muzički prostor koji istražujete sa Dejmonom Benksom i Samirom Guptom?

Arun Ramamurti: Ovaj trio stvara improvizovanu muziku koja počiva na srodnosti južnoindijske karnatske muzike i američkog džeza. Obe tradicije oslanjaju se na instinkte samih umetnika: sposobnost da pažljivo slušaju, reaguju u datom trenutku i dopuste da se muzička ideja razvija u realnom vremenu. Trio dočarava taj dijalog između dva muzička jezika, pri čemu violina nosi melodijsku i ornamentalnu dubinu karnatske tradicije, dok bas i bubnjevi donose ritmički puls, harmoniju i spontanost džeza. Naš zvuk se kreće od duhovnog, introspektivnog mira do ekstatičnih vrhunaca i nadamo se da će publika u Beogradu poželeti da nam se pridruži na tom putovanju.

Vaš najnoviji album, „New Moon”, istražuje mudrost predaka, lična putovanja i priče o migracijama i kulturnim vezama. Kako su ove teme oblikovale muziku koju ste napisali za album?

Arun Ramamurti: Napisao sam svitu „New Moon” u čast svoje bake, koja je imala veoma veliki uticaj na moj život. Kao Amerikanac indijskog porekla, rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, često razmišljam o tome koliko sam imao sreće što sam od porodice i predaka dobio na dar svoje indijsko nasleđe. Oduvek sam se nalazio između različitih kultura, a muzika je postala moj način da izrazim tu unutrašnju dvojnost. Svita je odraz tog ličnog dijaloga, za koji verujem da je zajednički svima koji u ovom trenutku razmišljaju o svom mestu u svetu.

„New Moon” se sastoji od četiri stava. „Bangalore to Brooklyn” govori o putovanju mojih roditelja, koji su se 1970. godine iselili iz Indije u Sjedinjene Američke Države. „Aaji” je ime kojim sam zvao svoju baku. „Mirrors” je izraz samopreispitivanja. „Amavasya” znači mlad mesec, početak lunarnog ciklusa, a u hinduizmu je to vreme kada se preci poštuju i čuvaju od zaborava.

Trio spaja violinu, električni bas i bubnjeve, povezujući karnatsku tradiciju sa savremenim džezom. Šta svaki instrument doprinosi ovoj kombinaciji i kako to oblikuje zvuk trija?

Arun Ramamurti: Violina je stigla u Indiju početkom 19. veka, tokom britanske kolonijalne ere. Tokom proteklih 200 godina, stil sviranja violine u karnatskoj muzici razvijao se zahvaljujući velikim majstorima i postao njen neizostavni deo. Moje iskustvo u južnoindijskoj i severnoindijskoj klasičnoj muzici, zapadnoj klasičnoj muzici i improvizaciji oblikovalo je moj jedinstveni izraz na ovom instrumentu. Tokom godina, taj izraz nastavio je da se razvija kroz brojne multikulturalne saradnje u kojima sam učestvovao.

Električni bas, kao i uloga bas gitare, zapravo ne postoje u tradicionalnoj muzici zasnovanoj na ragama. Ipak, u ovom triju želeo sam da proširim tradicionalne okvire i stvorim prepoznatljiv zvuk koji predstavlja čitav spektar muzike koju volim. Basista Dejmon Benks je pravi dar i unosi svežinu u naš zvuk zahvaljujući svojoj muzičkoj senzibilnosti i velikom iskustvu u različitim žanrovima. On gradi most između muzičkih svetova. Samir Gupta nije samo izuzetan džez bubnjar već i iskusan svirač table. Njegovo istančano razumevanje ritma indijske klasične muzike i posvećen rad na prenošenju tog jezika na bubnjeve omogućavaju grupi da se kreće poput tradicionalnog ansambla koji svira rage, a da istovremeno zadrži energiju džez trija.

Kako u triju usklađujete komponovani materijal i improvizaciju i šta publika na Beogradskom džez festivalu može da očekuje od vašeg nastupa uživo?

Arun Ramamurti: Moje kompozicije utemeljene su u karnatskim strukturama, kako melodijskim tako i ritmičkim, a improvizacija je ugrađena u njihove forme. U tradicionalnim karnatskim kompozicijama postoji velika sloboda u načinu na koji se delo može izvesti, a tu istu slobodu unosimo i u svoju muziku, koristeći kompozicije kao polazišta za dalji razvoj. Svaka numera ostavlja znatan prostor za slobodnu improvizaciju i sola, tokom kojih ostavljamo tradicionalne norme po strani i prepuštamo se onome kuda nas duh vodi. Koristimo i improvizacionu formu koja se naziva „alapana” — slobodan, lebdeći uvod u ragu, bez utvrđenog metra. Trio joj pristupa kao grupnoj improvizaciji, što predstavlja pionirski način sagledavanja tradicionalne karnatske forme.

Da li ste upoznati sa Beogradskim džez festivalom ili srpskom džez scenom i postoji li nešto čemu se posebno radujete tokom posete Beogradu?

Arun Ramamurti: Beogradski džez festival je već dugi niz godina na mom radaru, tako da sam veoma uzbuđen što sam deo ovogodišnjeg programa. Nikada nisam bio u Srbiji, ali sam čuo sjajne stvari o Beogradu i jedva čekamo da istražimo grad i upijemo sve što festival ima da ponudi. Veoma se radujemo što ćemo svoju muziku podeliti sa beogradskom publikom, a posebno se radujem prilici da čujem druge izvođače na festivalu i povežem se sa lokalnim muzičarima i publikom.

Ovogodišnji 42. Beogradski džez festival održava se od 21. do 24. oktobra u Domu omladine Beograda i predstavlja 13 koncerata istaknutih svetskih i domaćih umetnika, uz završni džem sešn. Na festivalu publika će premijerno čuti čak 12 sastava, čija muzika se kreće u rasponu od bluza, neobapa i postpanka do hip-hopa, R’n’B-ja, neosoula, flamenka, latina, fanka, mejnstrima i avangarde.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda. Pokrovitelji su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prijatelji festivala su SOKOJ i DPC Networks. Festival podržavaju Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Institut Servantes, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Zbigniew Seifert Foundation i Mid Atlantic Arts. Kreativni koncept i vizuelni identitet festivala potpisuje Agencija McCann Beograd.