34. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL // PRATEĆI PROGRAM

U okviru 34. Beogradskog džez festivala, koji se održava u organizaciji Doma omladine Beograda pod sloganom “BEZ GRANICA”, biće organizovan niz pratećih programa: koncerti, tribine, promocije albuma i fotografska izložba.

 

 KONCERTNI NASTUPI

 

23. 10. 21:00 – Dom omladine Beograda // Amerikana

DJ Patife (Brazil)

Jedan od najčuvenijih brazilskih disk džokeja  svih vremena, i kod nas veoma popularni DJ Patife, uveličaće svojim prisustvom uvodni dan 34. Beogradskog džez festivala, utorak 23. oktobar, nastupom u Domu omladine Beograda. Time se broj kontinenata predstavljenih na ovogodišnjoj manifestaciji popeo na pet – nikad više – još jednom potvrđujući opravdanost aktuelnog slogana festivala: „No limits“!

Nastup DJ Patifa je realizovan uz podršku Ambasade Brazila u Beogradu.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 300 RSD.

 

 

25. 10. 18:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Mona Nheili Trio (Džez odsek MŠ „Stanković“) feat. Ivan Radivojević & Rastko Obradović (Srbija)

Muzička škola „Stanković“ osnovana je 1911. godine, pod pokroviteljstvom Nj.V. Kralja Petra Prvog Karađorđevića. Najpre je radila u okviru Pevačkog društva „Stanković“. Ime je dobila po kompozitoru Korneliju Stankoviću, koji je imao pionirsku ulogu u zapisivanju i harmonizovanju građanskih pesama i narodnih napeva. Kroz školu prošli su brojni priznati umetnici, kojima su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti. Prvi direktor bio je Stanislav Binički.

Foto: Miroslav Dragojević

 

U školi je 1993. godine osnovan prvi odsek za džez muziku u jugoistočnoj Evropi, postajući primer mnogim institucijama u regionu. Profesorski kadar čine istaknuti domaći džez muzičari – Jelena Jovović, Rastko Obradović, Ivan Radivojević, Boris Lemaić, Aleksandar Grujić, Predrag Revišin, Dušan Ivanišević i Nebojša Kostić. Mnogi učenici nastavili su svoje školovanje na prestižnim džez akademijama u inostranstvu, među kojima i Dušan Vukmirović, Petar Krstajić, Miloš Čolović i Ognjen Gotovčević. Festival redovno organizuje radionice i susrete sa učesnicima manifestacije, a mali sastavi formirani od polaznika škole nastupaju u pratećem programu.

 

26. 10. 18:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Denis Nikičić Quartet (Katedra za džez i popularnu muziku FMU) feat. Enrico Zanisi (Srbija/Italija)

Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (FMU) je osnovan 1937. godine, kao Muzička akademija sa 7 odseka, da bi u međuvremenu prerasla u instituciju koja danas, na osnovnim akademskim studijama, organizuje nastavu na 13 studijskih programa. Od školske 2011/2012. godine FMU je nosilac TEMPUS projekta, kojim se uvodi interdisciplinarnost u muzičke studije u zemljama Zapadnog Balkana u skladu sa evropskim standardima. Ovaj projekat je omogućio osnivanje Katedre za džez i popularnu muziku (2012), nakon višedecenijskih napora. Njeni članovi su Vladimir Nikolov (šef katedre), Aleksandar Cvetković (šef odseka), Dragan Ćalina, Luka Ignjatović, Novak Mijović, Vanja Kevrešan, Sava Miletić, Milan Nikolić, Vesna Petković i Anđelko Stupar. Zahvaljujući projektu, kao gostujući profesori do sada su angažovani brojni istaknuti džez umetnici, među kojima Aleksandar Milošević, Bojan Zulfikarpašić, Mišel Hendriks, Sajmon Rigter, Stjepko Gut… Mali sastav studenata džez odseka nastupiće sa mladim italijanskim kolegom Enrikom Zanisijem u pratećem programu ovogodišnjeg izdanja festivala.

 

Pijanista i kompozitor Enriko Zanisi odrastao je u porodici klasičnih muzičara i pedagoga, od malih nogu pokazujući želju da nastavi kućnu tradiciju. Učio je klasiku, ali sanjao da postane roker, dok se u petnaestoj godini nije zatekao na letnjem džez kampu u Sijeni. Ovo iskustvo otvorilo mu je novi svet. Završio je klasični klavir na konzervatorijumu Alfredo Kasela u Lakili, a školovanje u domenu džeza nastavio u SAD, pa opet u Italiji.

Foto: Serena Vittorini

 

Objavio je šest albuma pod svojim imenom: četiri u triju, jedan u duu sa saksofonistom Matijom Cigalinijem, solo klavirski album, kao i trio sa gudačima Quatuor IXI. Snimio je i petnaestak albuma kao sajdmen. Osvojio je niz nagrada na raznim konkursima u Italiji, a 2012. godine je izabran za “najvećeg novog talenta” u glasanju kritičara magazina Musica Jazz. U dosadašnjoj karijeri Zanisi je nastupao na brojnim evropskim scenama, kao i u Africi, Aziji, Latinskoj i Južnoj Americi. Među uvaženim džezerima sa kojima je radio su i Šila Džordan, Dejv Libmen, Endi Šepard, Đovani Tomaso, Roberta Gambarini, Frančesko Kafizo i Stefano Di Batista, između ostalih.

Enriko Zanisi u Beogradu boravi od 11. oktobra do 8. novembra 2018. u okviru rezidencijalnog programa u organizaciji Asocijacije italijanskih džez muzičara, koji je realizovan u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu. Beogradski džez festival, kao član Evropske džez mreže, je jedan od Enrikovih domaćina u Beogradu.

 

27. 10. 18:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Gorica Šutić Quartet, Katedra za džez i popularnu muziku FMU (Srbija)

 

 

IZLOŽBA

23-29. 10 – Dom omladine Beograda, Holovi

Dragoslav Nedić: Jazz Face

U okviru pratećeg programa 34. Beogradskog džez festivala, od 23. do 29. oktobra u prostoru Doma omladine Beograda biće postavljena foto izložba Dragoslava Nedića (1971, Temišvar, Rumunija).

“Dragoslav Nedić, autor izložbe “Jazz Face”, ovim projektom prikazuje rasprostranjenost džeza i ističe njegov značaj na svetskoj muzičkoj sceni. Dokumentujući katarzične momente sa različitih festivala širom Evrope, autor je kroz pokret i ekspresiju doživljaja, dočarao atmosferu koja prati ovu muzičku praksu i estetizovao uživanje u njoj. Izložba “Jazz Face” ističe autentičnost portretisanih umetnika, traga za karakterističnim trenucima, gestovima, izrazima i akcijama – portreti kao da produkuju zvuk i dešifruju muziku, njen tonalitet i ritam.”

Jelena Pavićević,

urednica likovnog programa Doma omladine Beograda

 

“Kao tinejdžer bio sam okoreli panker. Počeo sam da mlatim bubnjeve u sedamnaestoj godini, dok brat mog dobrog druga nije otvorio prvi džez klub u Temišvaru. Tu sam prvi put čuo Tonija Vilijamsa na ploči: uopšte nisam mogao da skontam šta radi taj ludak, pa sam počeo da slušam džez, kao – valjda ću nešto ukapirati. Nisam. Godine 1995. moj drugar pokreće džez festival u Garani i ja mu pomažem, to postaje moja letnja škola džeza.

Prvi foto-aparat kupujem 2007, dva dana pre festivala na kome je te godine svirao Jan Garbarek. Nisam uspeo ništa da uslikam – iz tehničko-glupačkih razloga – pa iz jeda poklanjam aparat tadašnjoj devojci. Al đavo ne da mira… Godine 2010. odustajem od jedne moje velike “bolesti” – pecanja. Prodajem pecaroški pribor i kupujem profesionalni foto-aparat koji nemam pojma kako da upotrebim! Polako ipak učim – postajem zvanični fotograf u Garani 2013, pa krećem dalje: Beograd, Pančevo, Sibiju, Smida, JazzTM… Objavljujem fotografije u Rumuniji i inostranstvu – The New York City Jazz Record, All About Jazz, jazzin.rs… Učestvujem na kolektivnim izložbama u Garani, Bukureštu, Krasnodaru i Sankt Petersburgu. Fondacija Jazz Banat proglasila me je džez fotografom 2016. Na konkursu World Jazz Foto 2018 moja fotografija je ušla među trideset najboljih.”

Dragoslav Nedić

 

 

TRIBINE I PROMOCIJE

26. 10. 12:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Promocija albuma:

Fish in OilSve će biti u najboljem redu (Metropolis Jazz, 2018)

 

27. 10. 12:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Tribina: Džez bez granica

Učesnici: Ingrid i Christine Jensen, džez muzičarke (Kanada), Tony Buck, džez muzičar (Australija), Nicola Gaeta, džez kritičar (Italija), Marcin Pulawski, džez kritičar (Poljska)

Moderator: Nikola Marković, novinar portala espreso.rs i III programa Radio Beograda

Jedan od ključnih momenata za očuvanje vitalnosti džeza bila je njegova globalizacija. Muzičari iz Skandinavije, Nemačke, Francuske, Poljske, Italije i drugih zemalja doneli su nov, svež pogled na američku tradiciju, da bi „virus džez globalizacije“ zahvatio potom i zemlje sa drugih kontinenata. Nekada bi to bilo mešanje sa etničkim muzikama, dok bi u drugim slučajevima džez poprimao potpuno nove oblike, nezamislive pre pedesetak godina.

Premda je u srcu džeza i dalje improvizacija, promenjena je njegova forma, ali i simbolički značaj koji nosi u kulturnim krugovima. Od muzike iz njuorleanskih krčmi i sredstva emancipacije Afroamerikanaca, preko elitističke koncertne muzike, sve do ponovnog uspostavljanja komunikacije sa mladom publikom i buntovnim duhom koji je ovaj žanr nekada krasio, džez je napravio pun krug i ostavio prostor za bezbroj tumačenja sopstvene estetike u 2018. godini.

Beogradski džez festival je, od svog obnavljanja 2005. godine, imao nemerljiv značaj u predstavljanju “džeza bez granica”, te je nadahnuo i čitavu novu generaciju srpskih džez muzičara koji su „rasli“ zajedno sa manifestacijom. Eminentni učesnici tribine daće svoje viđenje ovog trenutka u savremenom džezu.

 

28. 10. 12:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Promocije albuma:

Uglješa Novaković Quintet – Tales From The Past (Metropolis Jazz, 2017),

Uroš Spasojević ProjectV (AMP Music & Records, 2018),

Aleksandar Grujić – GIV & Gaslight (Metropolis Jazz, 2018)

 

29. 10. 12:00 – Glavni hol Doma omladine Beograda

Tribina: Srpski džez – I tamo i ovde

Učesnici: Irina Karamarković, Uroš Spasojević i Dejan Ilijić, džez muzičari (Srbija), Bob Weir, džez kritičar (Velika Britanija)

Moderator: Nikola Marković, novinar portala espreso.rs i III programa Radio Beograda

Već decenijama najtalentovaniji domaći džez muzičari, u potrazi za boljim obrazovanjem i uspehom u branši, sreću traže van granica zemlje. Ipak, značajan broj muzičara gradi karijeru iz Srbije, razbijajući predrasude da se karijera može napraviti samo „u emigraciji“.  Mnogi su se, nakon završetka obrazovanja, vratili i nastavili da grade karijeru u Srbiji, drugi se školuju na odseku za džez FMU, dok treći balansiraju između života i rada na domaćem terenu, te izdavanja albuma i koncertne aktivnosti u inostranstvu.

Svima je zajedničko da žele da se ostvare kao umetnici u okviru izraza koji su odabrali. Dugo godina je vladao mit (ili pravilo) da domaći muzičar može da ostvari uspeh u inostranstvu samo ako izvodi muziku sa etno elementima koji su strancu egzotični. Nove generacije sve više se pak okreću autorskom izrazu u domenu savremenog džeza koji je lišen asocijacije na poreklo, te se novom kreativnošću približavaju svetlima svetskih pozornica.

Tribina će pokušati da tematizuje neka od pitanja koja zanimaju domaće džez muzičare, a koja su usmerena ka što kvalitetnijoj prezentaciji njihovog rada domaćem i stranom auditorijumu, novinarima, izdavačima, i koncertnim organizatorima.

 

 

Komentari