Budući da ste odrasli u sicilijanskom gradu Vitoriji, na koji način ste se susreli sa džez muzikom u tom okruženju?

Frančesko Kafizo: Počeo sam da sviram sa sedam godina. Nakon toga sam upoznao talentovanog džez muzičara, koji mi je uskoro postao i učitelj, i momentalno se zaljubio u džez. Iskustvo sam na dalje sticao svirajući sa velikanima džeza širom sveta. U međuvremenu sam pokušavao da svoju strast proširim i na zajednicu iz koje potičem i danas sam čak i umetnički direktor džez festivala u svom rodnom gradu Vitoriji, u kojem mnogo ljudi deli samnom  veliku strast ka džez muzici.

Počeli ste da svirate jako rano i Umbria džez fondacija Vas je, kada Vam je bilo dvadeset godina, imenovala za ambasadora italijanskog džeza. Kakav je osećaj postići toliko mnogo za tako kratak vremenski period? Da li je teško nositi se sa tom titulom?

Frančesko Kafizo: Najbitnije mi je da dajem najviše što mogu od sebe kada stvaram. Priznanja su važna jer dolaze kao potvrda da čovek nešto zaista dobro radi. I podstiču me da radim još više i bolje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imenovan za ambasadora italijanskog džeza.

Nedavno ste objavili ambiciozni projekat pod nazivom “3”, u pratnji dva mala i jednog velikog orkestra. Možete li nam reći nešto više o samom projektu i o glavnoj inspiraciji za njegovo kreiranje?

Frančesko Kafizo: Bio je to odličan kreativni period. Napisao sam dosta kompozicija, da budem precizniji ima ih oko trideset i tri. Sve kompozicije su povezane tako da formiraju tri različita repertoara, tri različite priče i projekte. Svaki od repertoara govori ponešto o meni. La banda oslikava moje sicilijansko biće, u znak sećanja na vezu između Sicilije i džez muzike. 20 cents per notes označava moju umetničku dušu, odnosno moj džez karakter koji me nikada ne napušta. Contemplation predstavlja moju duhovnost i moje intimno poimanje samog postojanja. Želeo sam da ove različite muzike snimim u isto vreme, budući da one zajedno, u svom heterogenom sadržaju, predstavljaju moju trenutnu muzičku koncepciju. Ovi albumi su prava slika Frančeska Kafiza i prikazuju sve ono što danas jesam. Uvek govorim kako su ovi albumi delovi slagalice koji, kada se sastave, formiraju emocije koje imam prema muzici u određenim momentima života.

Poznanstvo sa Vintonom Maralisom je dosta uticalo na Vaš rad i dalji napredak kao džez muzičara. Na koji način je ovo veliko muzičko prijateljstvo oblikovalo Vaše kreativno stvaralaštvo?

Frančesko Kafizo: Vinton je sjajna osoba i muzičar. Uvek ću mu biti zahvalan za sve što je učinio za mene. Zahvaljujući njemu sam imao prilike da nastupam na veoma prestižnim binama, još kada sam bio dete, bez ikakvog iskustva. Tada sam po prvi put dobio šansu da podelim svoju muziku sa publikom i da uporedim svoj rad sa značajnim džez imenima. Zahvaljujući njegovom stavu sam naučio kako da se ponašam na bini, kako da upravljam bendom i scenom, kako da uspostavim vezu sa publikom, kao i sve druge aspekte komunikacije sa muzikom.

U Beogradu ste 2005. nastupali u okviru Umbria džez vindous festivala. Da li biste mogli da uporedite svoj rad nekada i sada, budući da će ove godine beogradska publika imati prilike ponovo da Vas čuje?

Frančesko Kafizo: Sazreo sam, ne samo kao čovek, već i kao muzičar. Način na koji danas sviram i na koji sam ranije svirao se dosta razlikuju, što je naravno normalno. Moglo bi se reći da danas predstavljam rezultat svih iskustava koje sam imao u prošlosti. Ponosan sam na sve što sam do sada uradio, jer me je upravo to oblikovalo i dovelo do toga da danas budem ovakav čovek i muzičar.

Imali ste prilike da nastupate širom Amerike i Evrope. Da li biste mogli da uporedite ove dve džez scene?

Frančesko Kafizo: Ima dosta dobrih mesta gde se svira džez kako u Americi, tako i u Evropi. Takođe, ima izuzetnih džez muzičara i na evropskoj i američkom sceni. Divno je kada sviraš svuda u svetu jer ti to omogućava da se upoznaš sa različitim kulturama i ljudima i da naučiš da ih ceniš. Džez je predivna umetnička forma i univerzalni jezik, koji ljudi širom sveta vole. Mislim da je danas, pogotovo za jednog mladog muzičara, centralna kulturna i muzička prestonica upravo Njujork. To je mesto gde dolaze  muzičari iz svih krajeva sveta, kako bi svirali, delili međusobno i svoju muziku i svoja iskustva.  U Njujorku imate priliku da istražite muziku u svim njenim aspektima.

Neki od ovogodišnjih učesnika na Beogradskom džez festivalu su: Migel Zenon, Rudreš Mahantapa, Džejms Brednon Luis, Toni Malabi i Kristof Lauer. Kakvo je Vaše mišljenje o ovim muzičarima i čiji biste koncert preporučili domaćoj publici?

Frančesko Kafizo: Svi su vrsni muzičari jer imaju drugačije i interesantne načine sviranja. Preporučio bih svakoga od njih, budući da se njihovi muzički pristupi dosta razlikuju i istražuju različite dimenzije muzike.

Na 31. Beogradskom džez festival nastupićete sa Vašim sekstetom “La Banda”. Koja je glavna razlika između ovog sastava i prethodnih manjih bendova sa kojima ste imali prilike da sarađujete?

Frančesko Kafizo: Ovaj projekat mi je izuzetno važan. Sviraćemo muziku sa jednog od tri albuma, izdanja La Banda. Po mom mišljenju, melodije koje ćemo izvesti veoma snaženo opisuju Siciliju na sugestivan i lirski način. Često se dešavaju i momenti kada su svi članovi benda opušteni i kada istovremeno i zajedno improvizuju. Moj cilj je uvek bio da ispričam priču i da bih to uradio na pravi način, neophodno mi je više instrumenata. Osim toga, orkestar je inspiracija za većinu kompozicija, tako da su trombon i truba bili fundamentalni. Sa ovim bendom sam trenutno na turneji i zaista želim da nastavim da sviram sa njima.