Невена Павловић, (сопран) магистирала је музику на чувеној Гилдхол школи за драму и музику у Лондону (Guildhall School of Music and Drama) у класи Рудолфа Пирнаја. Њено богато извођачко исуство садржи различите стилове и репертоар од италијанске опере, преко француских, енглеских, руских песама и немачког лида. Бави се и едукативним радом и обликовањем младих талената, у оквиру ArtMus Академије коју је основала у Лондону.

 

Дом омладине Београда концерт Nevene Pavlović организује под покровитељством Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у Влади Republike Србије, у оквиру програма АРТ ДИЈАСПОРА посвећеног  одабраним уметницима из Србије  који су отишли у  иностранство где су пронашли своје место у уметничком свету.  

 

 

Магистрирали сте на чувеној Гилдхол школи за музику и драму. Како је избор пао баш на ову школу?

Невена Павловић: „Гилдхол је најбоље место које постоји на свету, чак и у Америци ће остати импресионарани када поменете Гилдхол. Мислим да је лепота Гиллдохла и оно по чему је јединствен то што има одсек за драму и музику, тако да има пуно места за колаборацију. Ја јако волим то своје искуство, јер даје једну посебну перспективу и увид како у живот, тако и у уметност. Гилдхол је либерална школа и подесћала ме по духу на ФДУ, онај стари ФДУ на коме су предавли Бајчетић, Маричић. Гилдхол је био мој први и једини избор. Други логичан избор био је Џулијард, али ја сам  желела да будем на извору драме и музике, јер опера је најкомплекснија форма уметности, тачка у којој се  све спаја. Такође, Лондон је раскрсница свих култура, то је непроцењиво богатсво за уметника, вечити извор инспирације.“

 

Колико је било тешко добити место на једној таквој школи, како сте сте спремали за аудицију и да ли сте имали стипендију?

Невена Павловић: „На Гилдхол сваке године на аудицију долазе кандитади из целога света који се припремају годину дана. Конкуренција је огромна, поред аудиције у Лондону, одржавају се аудиције у Хонг Kонгу и Њујорку. За јако мали број места, такмичи се читав свет. Ја сам у самом старту знала да морам да се  фокусирам да урадим све што је до мене и да не мислим на конкуренцију. Тада сам научила важну животну лекцију, а то је да се увек само фокусирам на то што желим да покажем, да изађем и дам све од себе, а онда се препустим исходу. Тешко је осигурати место, а онда када остварите оно што је деловало немогуће, долази етапа два, а то је обезбедити стипендију. Не знам какав је случај сада, али Србија се не квалификује за многе стипендије јер још увек нисмо члан ЕУ. Није лако и волела бих да видим да се оформи неки фонд који би подржавао уметнике.“

 

Каква искуства носите из периода школовања на Гилдхолд школи? Какво је Ваше искуство, колико се образовни систем у Великој Британији и код нас разликују?

Невена Павловић: „Јако се разликују. Мислим да нигде није уметност на тако високом нивоу као у Лондону. Лондон је сам по себи престоница уметности. У њему су и музеји бесплатни.То чак ни у Њујорку није случај. У Британији има много више новца, то је једна од водећих земаља у свету, а и није тако тешко  бити у предности у односу на Србију, земљу која је прошла кроз ратна разарања. И зато мислим да не треба правити та поређења јер када то радимо, све што можемо да видимо је раскорак. Треба се фокусирати на оно што ми можемо да понудимо, што можемо да урадимо, и до прогреса ће доћи.“

 

На шта уметник мора да буде спреман да би успео у свету?

Невена Павловић: „Нигде није лако бити уметник. Боље школе вам у старту нуде пет минута предности, али нема гаранција и свако има неки свој пут. Узмите само Брин Тервела који је један од највећих певача данашњице. Када је завршио Гилдхол, и освојио најпрестижнију певачку награду, годину дана је ишао на аудиције. У овоме послу, морате бити припремљени на то да ће вам много пута људи рећи не. То је нешто на шта свако ко жели да се бави уметношћу мора да буде спреман и да не схвата лично.“

 

Како гледате на положај класичне уметности у нашем друштву и медијима, у односу на третман овог музичког правца у иностранству?

Невена Павловић: „Мислим да се ситуација у Србији драматично побољшава. И овај пројекат Дома омладине Београда и Канцеларије за dијаспору Владе Републике Србије је један од тих показатеља. Што се медија тиче, треба им ићи у сусрет, давати им материјал о коме ће писати, бити им пред очима. То је једини начин. Други начин је да критикујемо, али из мог искуства, на шта год ставите енеригију и фокус, то се само увећава. Зато ја предлажем да се сви фокусирамо на пројекте и решења. Медији ће онда, ја дубоко верујем, почети много више простора да посвећују културним садржајима. Важно је бити проактиван. И исто тако, морамо разумети данашње медије и нудити им замиљиве, атрактивне садржаје. Јер ако погледате, таблодина култура доминира не зато што сви желе да се о њој информишу, већ зато што су њени представници бестидни, и све представљају као вест вредну пажње. Постали смо сведоци вулгарног, а Коко Шанел је лепо рекла: `луксуз, то није супротно од беде, већ супротно од вулгарности`. И то је питање естетике. Ми, уметници, морамо пре свега да имамо здрав и практичан однос према себи. И морамо прво да вреднујемо себе. И ставимо фокус, и рефлекторе на себе. Мање критике других, више рада на себи и својим пројектима. То је формула.“

 

Концерт који припремате за 23. јануар у Дому омладине носи назив „Белешке о љубави“. Какав репертоар припремате и какву поруку њиме шаљете публици?

Невена Павловић: „Мени је велика част да отворим међународни културни пројекат АРТ Дијаспора својим концертом Белешке о љубави. Када ме је Марко Стојановић директор Дома омладине позвао  да учествујем у пројекту i сарадњи са Канцеларијом за dијаспору Владе Републике Србије и Растком Јанковићем – иако је то значило да морам да оставим све пројекте у Лондону и дођем у Београд, рекла сам ДА, јер сам добила потпуну уметничку слободу да осмислим свој концерт.  Да поведем публику у шетњу од Русије преко Европе до Америке. Uметност је најлепши облик културне дипломатије. Ја певам на свим језицима, а љубав је универзална вредност. Порука коју желим да пошаљем је порука љубави. Нон-стоп говоримо о истој, али шта заправо она значи? Шта је то што је покренуло све те композиторе, од Дебисија и Рахмањинова до Барбера, да креирају предивне композиције, да испричају све те приче, шта је то што можемо из њих да научимо? Чини ми се да се о љубави много прича у забавним емисијама, али шта је поента љубави? Како живимо? Шта нас кроз живот води? Какве емоције гајимо у себи и какве исказујемо према другима? Мој концерт има за циљ да исприча ту причу, да истражи белешке о љубави  и дотакне људска срца. Некада уметност, као ни љубав, немају никаквог рационалног  смисла, али просто се  у вама догоде.“

 

Као Ваш гост на концерту ће наступити и тенор Иван Петровић. Молимо Вас да га представите и кажете нам нешто о досадашњој сарадњи коју сте имали.

Невена Павловић: „Иван Petrović је мој колега са класе, широј публици познат као један од најуспешнијих такмичара Првог гласа Србије. Заједено смо студирали на Академији у Београду на основим студијама у класи руске професорке Људмиле Горс. Обоје смо имали базу у руској школи, а то значи велику дисциплину у раду и велику професионалност. То је нешто што сам ја понела у Енглеску.  Да будем лојална себи, својим емоцијама, својој експресији и уметности. Предност Енглеске је то што је све доведено до перфекције техничких детаља. Али видим да ни културни центар као што је Дом омладине по том питању не заостаје. Заиста морам да се захвалим директору Марку Стојановићу и целом тиму који ради на мом концерту. Мени је увек жеља да могу да истражим сцену и унесем мало позоришне атмосфере и ево сада имамо пробе са Миљаном Глишићем, редитељем.“

 

Поред уметности,  велики сте љубитељ моде, да ли класична музика намеће конзервативан стил облачења?

Невена Павловић: „Императив за оперску певачицу је да софистицирано изгледа. Гламурозно. Некада нежно, некада драматично, а некада све то заједно. Ја волим Холивуд, волим јаке жене које су красиле филмска платна попут Вивијен Ли, Елизабет Тејлор, Аве Гарднер. Волим да видим снагу у жени. Волим ту раскошну лепоту. У том смислу, ви морате наметнути себе, али пре него што то урадите, морате упознати  себе. Мода је само одраз унутрашњег стања духа. Ја сам изабрала да за мој концерт у Београду сарађујем са дизајнерком Лепом Данојевић. Њен рад ми се јако допада, и мислим да осликава то како се тренутно осећам, и као као жена и као  уметник.“

 

Бавите се и едукативним радом, оснивач сте АртМус Академије, која се бави обликовањем младих талената. Каква су Ваша искуства у раду са младима, из позиције онога ко преноси знање и искуство?

Невена Павловић: „Рад са групом је увек предиван. Синергија је оно чему увек тежим. Уметност, то је рад са емоцијама, и зато њу је потребно пуно љубави. Ја сам у Лондону основала своју АртМус Академију. Можда је то сврха сваког уметника, тај предузетнички дух, мислим да то сви имамо. Pогледајте само колико глумаца у Србији прави своје филмове и оснива продукцијске куће. Ја видим бизнис као креацију и као могућност да узмете живот у своје руке, да се ставите у контролу. У Србији смо дуго живели у заблуди да од уметности не може да се живи и да је јако тешко направити своју компанију. Видим јако mnogo сличности између уметости и бизниса. Знате, прочитала сам то скоро у Форбс магазину: људи не напуштају компаније, него менаџмент комапније. То је јако важно знати, поготово када су у  питању институције културе. Када су упитању позоришта, опере, културни центри. Морамо се кретати напред и отварати ка другима, како унутар Србије тако ка региону и читавом свету, Амерци, Европи, Индији, Азији. Свет се мења, не постоји ништа више што је културно хетерогена средина, цео свет се глобално  интегрисао како онлajn тако и офlajn. Важно је да то разумемо.“

 

Имате прилику и да водите радионице на програму Распуст за Џ у Дому омладине Београда. Какви су први утисци у раду са овдашњим омладинцима?

Невена Павловић: „У Србији има толико талентованих људи i деце. Ја сам импресионирана свиме што је Марко Стојановић урадио од Дома oмладине. Почев од bežičnog интернета који је као у Барбикен центру у Лондону доступан у целој згради, до визије стварања једог културног концепта и културне понуде младима. Дом омладине ради предиву ствар, јер то сада постаје место као што је некада био студио Радио Београд, или Божидар  Аџија. Млади могу да дођу и истраже и испробају своје таленте, и све је интегрисано, покрет, игра, глума, певање. Не постоје више уметници којима је довољно само једно. На Гилдхолу су сви спремни за све. И зато су те колаборације предивне. Уметност је предивно уточиште, оаза среће, љубави, маште. И никада не знате где ће све то касније ту децу одвести у животу, али то су места на којима се стварају трајне везе међу људима јер се плету нити између људских срца.“

 

Након боравка у Београду враћате се у Лондон или Вас посао води у неки други град? Какви професионални изазови Вас очекују у 2014. години?

Невена Павловић: „Моји професионални изазови се фокусирају и граде око идеја. Идеја које за циљ имају да шаљу поруке љубави, негују позитивне мисли и племените емоције. Волела бих да учествујем у колаборацијама и пројектима који приближавају свет и који су модерни. Пројекти који имају смисла и окупљају талентоване  људе. Мене занима постмодерна опера, морамо да идемо ка иновацијама, тако да бих волела да учествујем у стварању нових праваца. Театар, музика, филм окупљени око једног пројекта, то је оно што ја видим за себе у будuћности.Отварање  граница. У том смислу, BITEF би ми био велики изазов и волела бих да учествујем у пројекитима који провоцирају и померају границе. Желим да истражим свој аутентичан израз. Ја живим и радим у Лондону, али носим један културни педигре који обогаћује и то је заправо лепота света, и мог идентитета у њему као српкиње. Научила сам да не говорим о пројектима који се још увек нису догодили, знате, има једна јако памента изрека која каже `Ради у тишини, и пусти да успех направи сву буку`. Ја живим по том принципу, све што је моје, што ми припада, оствариће се, оно што ми није намењено, оствариће се некоме другом. Важно је да то схватимо, и да улазимо у сарадњу, и удружујемо се. Живот је као и уметност,  једна велика колаборација. И креација. Јинг и Јанг. Једно без другог не могу.“

 

Улазнице за концерт Невене Павловић су у продаји на Благајни ЕВЕНТИМ у Дому омладине Београда, по цени од 300 динара. У продаји је и ограничен број улазница за ђаке и студенте (уз књижицу/индекс) по цени од 100 динара (за места на балкону).