Posetioci će imati prilike da se, do nedelje 15.maja, upoznaju sa raznolikim umetničkim stvaralaštvom mladih autora i načinom na koji pristupaju fenomenima koji su predstavljeni na ovoj izložbi. Tim povodom je naša sagovornica bila mr Olivera Parlić, docentkinja na Vajarskom odseku FLU u Beogradu, koja je vršila odabir skulptura malog formata.

Izložba studenata FLU se tradicionalno organizuje u Galeriji DOB-a od 1971. Šta po Vašem mišljenju ona predstavlja za studente?

Olivera Parlić: Koncept ove izložbe je oduvek podrazumevao učešće velikog broja studenata. Obilje i raznolikost likovnih poetika, individualnih pristupa temama i fenomenima, kao i upotreba materijala predstavljenih na ovoj izložbi jeste njen kvalitet. Osim toga što su u situaciji da profesionalno predstave svoj rad u reprezentativnom izlagačkom prostoru, ova izložba studentima, a i široj stručnoj javnosti, pruža dobar uvid u profil i karakter škole, i tu revijalni karakter izložbe ima pun smisao. Imajući u vidu da posle ovoga sledi velika završna školska izložba, ovo je dobra prilika da se radovi sagledaju van radnog okruženja i time dobije još jasnija slika o njihovom izlagačkom potencijalu.

Kakav je značaj ovog godišnjeg pregleda radova mladih umetnika za stručnu, umetničku zajednicu, a kakav za publiku i širu društvenu zajednicu?

Olivera Parlić: Sigurna sam da izložba u Galeriji Doma omladine ima šta da ponudi i stručnom, umetničkom delu publike, ali i slučajnom prolazniku, koji nema naviku da posećuje izložbe. Ova izložba svakako daje najbolji uvid u rad generacija koje tek stupaju na umetničku scenu i sigurna sam da će njome mnogi mladi autori skrenuti pažnju na svoj rad. Lucidnost, rad, trud, znanje i kapacitet da se artikulišu ideje i spremnost da se istraje u profesiji koja je, čini mi se, nikad manje cenjena, jeste ono bez čega ove izložbe ne bi bilo. Mislim da je to nešto pred čime niko ne može biti ravnodušan, a pobediti ravnodušnost, to je sasvim dovoljno za početak.

Po kom principu se vrši selekcija radova?

Olivera Parlić: Kao selektor skulptura malog formata, rukovodila sam se kvalitetom radova, što zvuči pomalo kao opskurna formulacija. Iako je u pitanju studentska izložba, izabrane skulpture ne odaju utisak studentskih radova, mislim da su prezentovani radovi vrlo zreli u profesionalnom smislu, problemski orjentsani, dobro artikulisani u materijalu. Fokus je bio na različitosti i što širem opsegu poetika i pristupa.

Kakvu snagu ima skulptura malog formata u umetničkom stvaralaštvu 21. veka?

Olivera Parlić: Skulptura malog formata odavno nije samo prelazna forma u umetničkom izrazu i put ka monumentalnim formatima. Spontan, neposredan i nepretenciozan format skulpture zapravo je za samog autora nepresušno istraživačko i saznajno igralište. Usudila bih se da tvrdim da su ove karakteristike stimulativne i da se prenose i na publiku.

Kao predavač na FLU kako vidite stvaralaštvo domaćih mladih umetnika – koliko ima inovativnosti, originalnosti, da li su neke umetničke tehnike nepravedno zaboravljene na račun novih medija?

Olivera Parlić: Mislim da je to najvitalniji deo umetničke scene, što je odlično. Lično, to mi daje nadu, koju, ako zaronim u sebe, baš i ne nalazim. Nije novina da smo izloženi stalnim promenama i ako bismo želeli da pričamo o dominaciji nekih medija nad drugim morali bi da se ograničimo na neki određeni vremenski period, a već koliko sutra stvari bi se izmenile. U tom smislu, mislim da su sile akcije i reakcije uvek na delu i dominacija odredjenih formi dovodi do potrebe da se istraže neke nove ili da se one stare promišljaju nanovo. Nepodnošljiva lakoća upotrebe novih medija, dovela je do devalvacije istih, ali, čini mi se, važnije od medija je ono što stoji iza svega, a to su principi.