Savremeni čovek je uhvaćen u raskoraku između ideoloških fantazija o nekadašnjem zlatnom dobu i nesigurnoj budućnosti. Politika je neodgovorna, a tehnologija podivljala. Produkcija je masovna, dok je prava kritika zamrla. Njeno mesto je zauzeo društveni angažman. U takvom svetu, mišljenje se ili instrumentalizuje ili odguruje u stranu. Zato je potrebno ponovo uspostaviti dijagnozu stanja filosofije danas, a takođe i pronaći put koji vodi ka njenom vraćanju u našu aktuelnu racionalnosti.

O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“

Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.