Metodološki okviri kritike zapadnih filozofskih škola iz perspektive islamskog i metafizičkog saznajnog stadijuma predstavljaju novinu u krugovima filozofskog mišljenja u Evropi i kod nas. Ciklus trbina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”, nudi inovativan filozofski sadržaj koji može privući interesovanje stručne publike iz različitih sfera filozofskih, teoloških, kulturoloških, političkih i komparativnih studija.

Na sedmoj tribini u okviru spomenutog ciklusa, s nazivom „Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr”, predmet kritičke analize biće stavovi uticajnih predstavnika filozofije egzistencije, Jaspersa i Sartra, u kojima oni ispravno zapažaju i opisuju slabosti i ograničenja modernog instrumentalnog razuma. Međutim, oni to stanje smatraju neizbežnom istinom, koju nikada ne možemo ostaviti za sobom.

Filozofi nauke u XX veku pokazali su da naučne teorije i pozitivističko znanje nemaju moć da prosuđuju o vrednosnim i metafizičkim sudovima i da je zapadna nauka zapravo zasnovana na metafizičkim sudovima koje čovek sam bira i proizvodi u skladu sa svojim materijalnim željama i interesima. U takvom epistemološkom kontekstu, čovek svojom voljom stvara mnogobrojne svetove. Međutim, kada se malo zaustavi i odvoji od procesa kontinuiranih stvaranja, on uočava da je svet u kojem živi – besmislen.

Kada moderni čovek prihvati da su besmislena sva njegova naučna saznanja kojima tumači i menja svet, tada on zaključuje da će njegovo najistinitije znanje biti upravo opisivanje besmislenosti. Ovo čovekovo deskriptivno znanje neće biti proizvod njegovih proverljivih i instrumentalnih teorija koje je smatrao isključivim primerom naučnog znanja, nego će ilustrovati njegovo intuitivno znanje o svojoj nemoćnoj i otuđenoj egzistenciji. Čovek tada oseća otuđenost i mučninu i život mu postaje apsolutno bezrazložan.

Jaspers ne odbacuje nauku, ali uočava njene granice u pogledu razumevanja egzistencije. On ističe da nauka ne može dati odgovor na pitanje o vlastitom smislu, niti može odrediti ciljeve života. Zato je centralna tema njegove filozofije pojedinačni egzistirajući čovek. Prema njegovom mišljenju, smisao sveta i života dohvatljiv je jedino intuitivnim razumevanjem.

Sartr objašnjava da je život stalni neuspeh i besmislena muka. On piše da je čovek nemoćan i bačen u svet, u kojem je sve apsolutno bezrazložno. Zato čovek stvaralački, kao umetnik, sam iznalazi i postavlja vrednosti.

Muslimanski filozof u ovom kontekstu upozorava da čovek ne može osetiti smirenost ako nije usmeren ka beskonačnim lepotama apsolutnog metafizičkog savršenstva. Neko ko izgubi primordijalno usmerenje, ma koliko bio imućan i moćan u fizičkom svetu, nailaziće na velike poteškoće u životu. Sve čovekove tegobe i mučnina biće rezultat epistemološke zaslepljenosti njegovog tobože naučnog znanja u odnosu na beskonačne istine u univerzumu. Muslimanski filozof objašnjava da uslov za iskrenu potragu za istinom u savremenom svetu mora biti to da najpre prihvatimo kredibilitet teorijskog i praktičnog razuma.

Tada možemo realno očekivati da ćemo pronaći rešenje za mnogostruke krize koje opterećuju modernog čoveka. U tom slučaju, pomoći ćemo u tome da se utemelje kultura i civilizacija koje nisu usmerene samo ka instrumentalnom razumu, nego streme najvišim sferama racionalnosti.

Seid Halilović (Prijepolje, 1980), član je Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” u Beogradu. Diplomirao, magistrirao (tema: Mula Sadra Širazi i personalno jedinstvo egzistencije) i doktorirao (tema: Hijerarhija univerzuma kod Ibn Arabija i Jakoba Bemea) na Univerzitetu u iranskom gradu Komu. U toku boravka u Komu, u periodu od 1993. do kraja 2011, učestvovao je na dugogodišnjim tradicionalnim seminarima arapske morfologije, sintakse i retorike, islamske jurisprudencije i metodologije jurisprudencije, kao i islamske filozofije i teorijskog sufizma. Bio je član akademskog veća Međunarodnog univerziteta al Mustafa i prodekan na Fakultetu za studije o religijama i islamskim pravcima tog univerziteta do kraja 2011. Na Univerzitetu al Mustafa držao je predavanja iz oblasti islamske teorijske mistike, reformističkog i savremenog muslimanskog mišljenja, kao i komparativne filozofije i savremene zapadne filozofije. Član je uredništva naučnog časopisa za religijske nauke Kom i član Odbora za orijentalne studije Matice srpske. Objavio je mnogobrojne naučne radove iz oblasti islamske filozofije, savremene muslimanske misli i teorijskog sufizma u domaćim i međunarodnim časopisima. Važnije knjige: Tokovi islamske misli u XX veku (Beograd, 2021), Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu (Beograd, 2016), Kratka istorija islamske filozofije (koautor, Beograd, 2015, drugo izdanje), Nauka i filozofija (prevod s persijskog jezika, autor Hamid Parsanija, Beograd, 2012).