Tribina: “DITRIH BONHEFER – 75 GODINA POSLE”

Učesnici: dr Dinko Glavaš (Rimokatolička crkva), mr Igor Feldi (Slovačka evangelistička crkva AV), Jovan Blagojević (Biblijski kulturni centar)
Draško Đenović (Udruženje Ikonos). Moderator: Sergej Beuk – Programski urednik Doma omladine Beograda.

Zadovoljstvo nam je da po prvi put na srpskom jeziku prezentujemo našoj publici dva najznačajnija dela najpoznatijeg nemačkog teologa 20. veka Ditriha Bonhefera – “Cena Hristovog sledbeništva” i “Zajednički život”.

U prvoj, autor se bavi tematikom Hristove Propovedi na Gori, dok u drugoj daje praktične savete za zajednički život u porodici i hrišćanskoj zajednici. Svi posetioci tribine dobiće besplatne primerke pomenutih knjiga. Na ovaj način želimo da u praskozorje 503. godišnjice Dana reformacije (31. oktobar 1517. god) javnosti približimo protestantsku teološku misao 20. veka.

 

Ditrih Bonhefer (Dietrich Bonhoeffer 4. februar 1906. – 9. april 1945.) bio je protestantsko – evangelički (luteranski) pastor, teolog i aktivista protiv politike Hitlera i nacizma u Nemačkoj. Zbog protivljenja nacističkom režimu Bonhefer je bio uhapšen i poslat u koncentracioni logor Flosian gde je i pogubljen poslednjeg meseca Drugog svetskog rata. Ostao je važan simbol protivljenja Hitleru, a njegov pogled i uticaj na hrišćanstvo 20. veka je značajan.

Bonhefer je rođen 1906. godine u Breslau (Breslau) u Nemačkoj, sada Vroclav (Wroclaw) u Poljskoj. Njegova porodica nije bila religiozna ali je imala snažne muzičke i umetničke korene. Zbog toga su bili zatečeni kada je u dobi od 14 godina obznanio da želi da studira teologiju i postane sveštenik. Godine 1927. diplomirao je na Univerzitetu u Berlinu. Doktorirao je s tezom Sanctorum Communio (Zajednica svetih). Nakon diplomiranja otputovao je u Španiju i Ameriku gde je s akademskog polja prešao na praktičnu primenu Evanđelja. Dotakao ga je koncept uključenja crkve u socijalnu nepravdu i zaštitu progonjenih. Ova putovanja su takođe probudila i njegov interes za ekumenizam.

Godine 1931. vratio se u Berlin i rukopoložen je za sveštenika kada je imao 25 godina. Iako je izbor Hitlera bio radosno dočekan od većine nemačke populacije, uključujući i veliki deo Evangeličke crkve, Bonhefer je bio snažan protivnik Hitlerove filozofije. Dva dana nakon što je u januaru 1933. Hitler izabran za kancelara, Bonhefer je preko radija snažno kritikovao Hitlera i posebno opasnost idolatrijskog kulta firera. Program je prekinut usred emitovanja. Aprila 1933. Bonhefer postavlja pitanje progona Jevreja i podiže glas kako Crkva ima odgovornost i da se mora suprotstavi takvom ponašanju. To ga dovodi do organizovanja Protestantske crkve koja odbija ideologiju nacizma koja se uvukla u crkvu. Na kraju se sa Martinom Nimolerom (Martin Niemoller) odvojio i formirao Ispovednu crkvu. Ona je snažno ustala protiv Nemačkog hrišćanskog pokreta koji je podsticao nacistički režim. Već te jeseni odlazi u London gde na dve godine preuzima mesto pastora u Protestantskoj crkvi u kojoj se propovedalo na nemačkom.

Nakon dve godine Bonhefer se vratio u Nemačku. Ubrzo po njegovom povratku jedan od vođa Ispovedne crkve je uhapšen, a drugi je pobegao u Švajcarsku. Pošto su nacisti kontrolisali sve u zemlji, Himler je naložio da se 1937. godine zatvori bogoslovija Ispovedne crkve. Naredne dve godine Bonhefer putuje po Istočnoj Nemačkoj držeći privatne kurseve studentima koji su ga podržavali. Tokom tog perioda nastale su knjige „Cena Hristovog sledbeništva“ (objavljena 1937) i „Zajednički život“ (objavljena 1939). Zabrinut da će ga pozvati da se zakune Hitleru ili da će biti uhapšen, juna 1939. Bonhefer napušta Nemačku i odlazi u SAD.

Nakon nešto manje od dve godine vraća se u Nemačku zbog osećaja krivice jer propoveda svetost iako sam nema snage da to i praktikuje. Po povratku u Nemačku, Bonheferu je zabranjeno da drži javne govore ili da publikuje svoje članke i radove. Ipak, pomagao je nekim nemačkim Jevrejima da pobegnu u neutralnu Švajcarsku. To je za posledicu imalo da je bio uhapšen aprila 1943. Godinu i po dana Bonhefer je bio zatvoren u vojnom zatvoru Tegel. Nastavio je sa pisanjem i tu je nastalo njegovo delo „Etika“. Uz pomoć stražara koji ga je simpatisao delo je prokrijumčareno iz zatvora. Premešten je u strogo čuvani zatvor Gestapoa. 20. jula 1944, potom u koncentarcioni logor Buhenvald i na kraju u koncentracioni logor Flosenburg. Tokom zatočeništva Bonhefer je ostao duboko pobožan, što je dotaklo srca ostalih zatvorenika.

Nastavio je da im propoveda i služi. 8. aprila 1945. Bonheferu je predat sudski materijal i presuda na smrt vešanjem. Kao i mnogi drugi optuženi za zaveru protiv nacističkog režima, obešen je žicom kako bi mu se produžile patnje. Takođe, jedan od očevidaca pogubljenja je izjavio da je Bonhefer umro brzo, iako je cilj bio da mu se produže patnje. Pred samo pogubljenje zamolio je drugog zatočenika da prenese poruku biskupu Džordžu Belu Čihesterskom: „Ovo je kraj – a za mene početak života.“

***************
Dom omladine Beograda sprovodi sve mere propisane od strane nadležnih organa, u cilju suzbijanja cirkulacije koronavirusa. Nošenje zaštitne maske je obavezno na programima DOB, u prostoru postoje dezo-barijere i sredstva za dezinfekciju ruku, vodi se računa o fizičkoj distanci i maksimalnom broju posetilaca u skladu sa propisima. Molimo publiku da bude odgovorna prema sebi i drugima, te da se pridržava propisanih mera.

Komentari